1. Самуилова, глава 22
1. Тада Давид отиде оданде и утече у пећину Одоламску. А кад то чуше браћа његова и сав дом оца његова, дођоше онамо к њему.
2. И скупише се око њега који год бијаху у невољи и који бијаху задужени и који год бијаху тужна срца; и он им поста поглавица; и бјеше их с њим око четири стотине људи.
3. И оданде отиде Давид у Миспу Моавску, и рече цару Моавском: допусти да се отац мој и мати моја склоне код вас докле видим шта ће Бог учинити са мном.
4. И изведе их пред цара Моавскога, и осташе код њега за све вријеме докле Давид бјеше у ономе граду.
5. Али пророк Гад рече Давиду: немој остати у том граду, иди и врати се у земљу Јудину. И Давид отиде и дође у шуму Арет.
6. А Саул чу да се појавио Давид и људи што бијаху с њим. Тада Саул сјеђаше у Гаваји под шумом у Рами, с копљем у руци, а све слуге његове стајаху пред њим.
7. И рече Саул слугама својим које стајаху пред њим: чујте синови Венијаминови; хоће ли вама свјема син Јесејев дати њиве и винограде? хоће ли све вас учинити тисућницима и стотиницима?
8. Те сте се сви сложили на ме, и нема никога да ми јави да се мој син сложио са сином Јесејевијем, и нема никога међу вама да мари за ме и да ми јави да је син мој подигао слугу мојега на ме да ми засједа, као што се данас види.
9. Тада одговори Доик Идумејац, који стајаше са слугама Сауловијем, и рече: видио сам сина Јесејева гдје дође у Нов к Ахимелеху сину Ахитовову.
10. Он пита за њ Господа, и даде му брашњенице: и мач Голијата Филистејина даде му.
11. Тада цар посла да доведу Ахимелеха сина Ахитовова свештеника и сав дом оца његова, свештенике, који бијаху у Нову. И дођоше сви к цару.
12. Тада рече Саул: чуј сада сине Ахитовов. А он одговори: ево ме, господару.
13. А Саул му рече: зашто сте се сложили на ме ти и син Јесејев, те си му дао хљеба и мач, и питао си Бога за њ, да би устао на ме да ми засједа, као што се види данас?
14. А Ахимелех одговори цару и рече: а ко је између свијех слуга твојих као Давид, вјеран, и зет царев и послушан теби и поштован у кући твојој?
15. Еда ли сам сад први пут питао Господа за њ? Сачувај Боже! нека цар не биједи таким чим слуге својега нити кога у дому оца мојега; јер није знао слуга твој од свега тога ништа.
16. Али цар рече: погинућеш, Ахимелеше! и ти и сав дом оца твојега.
17. Тада цар рече слугама које стајаху пред њим: окрените се и погубите свештенике Господње, јер је и њихова рука с Давидом, и знајући да је побјегао не јавише ми. Али слуге цареве не хтјеше подигнути руке своје да уложе на свештенике Господње.
18. Тада рече цар Доику: окрени се ти, те уложи на свештенике. И окренувши се Доик Идумејац уложи на свештенике, и поби их онај дан осамдесет и пет, који ношаху оплећак ланени.
19. И у Нову, граду свештеничком, исијече оштријем мачем и људе и жене и дјецу и која сисаху, и волове, и магарице и ситну стоку оштријем мачем.
20. Али утече један син Ахимелеха сина Ахитовова, по имену Авијатар, и побјеже к Давиду.
21. И Авијатар јави Давиду да је Саул побио свештенике Господње.
22. А Давид рече Авијатару: знао сам онога дана кад је био ондје Доик Идумејац да ће зацијело казати Саулу; ја сам крив за све душе дома оца твојега.
23. Остани код мене, не бој се; јер ко тражи моју душу тражиће и твоју; код мене ћеш бити сачуван.