1. Али уста сотона на Израиља и наврати Давида да изброји Израиља.

2. И рече Давид Јоаву и кнезовима народнијем: идите, избројте синове Израиљеве од Вирсавеје дори до Дана, па ми јавите да знам колико их има.

3. Али Јоав рече: нека дода Господ народу својему колико га је сада још сто пута толико; нијесу ли, царе господару мој, сви слуге господару мојему? зашто тражи то господар мој? зашто да буде на гријех Израиљу?

4. Али ријеч царева надјача Јоава. И тако отиде Јоав и обиђе свега Израиља, па се врати у Јерусалим.

5. И даде Јоав број преписанога народа Давиду; и бијаше свега народа Израиљева тисућа тисућа и сто тисућа људи који махаху мачем, а народа Јудина четири стотине и седамдесет тисућа људи који махаху мачем.

6. А племена Левијева и Венијаминова не изброји с њима, јер мрска бјеше Јоаву заповијест царева.

7. А не бјеше мила Богу та ствар; зато удари Израиља.

8. И Давид рече Богу: сагријеших веома што то урадих; али узми безакоње слуге својега, јер веома лудо радих.

9. А Господ рече Гаду видиоцу Давидову говорећи:

10. Иди кажи Давиду и реци: овако вели Господ: троје ти дајем, изабери једно да ти учиним.

11. И дође Гад к Давиду и рече му: тако вели Господ, бирај:

12. Или глад за три године, или три мјесеца да бјежиш од непријатеља својих и мач непријатеља твојих да те стиже, или три дана мач Господњи и помор да буде у земљи и анђео Господњи да убија по свијем крајевима Израиљевијем. Сада дакле гледај што ћу одговорити оному који ме је послао.

13. А Давид рече Гаду: у тјескоби сам љутој; али нека западнем Господу у руке, јер је веома велика милост његова; а људима да не западнем у руке.

14. И тако пусти Господ помор на Израиља, те паде Израиља седамдесет тисућа људи.

15. И посла Господ анђела у Јерусалим да га убија; и кад убијаше, погледа Господ и сажали му се са зла; и рече анђелу који убијаше: доста, спусти руку своју. А анђео Господњи стајаше код гумна Орнана Јевусејина,

16. А Давид подиже очи своје и видје анђела Господњега гдје стоји између земље и неба а у руци му го мач, којим бјеше замахнуо на Јерусалим; и паде Давид и старјешине ничице, обучени у костријет.

17. И рече Давид Богу: нијесам ли ја заповједио да се изброји народ? ја сам дакле згријешио и зло учинио; а те овце шта су учиниле? Господе Боже мој, нека се рука твоја обрати на ме и на дом оца мојега; али не на тај народ да га потре.

18. Тада анђео Господњи рече Гаду да каже Давиду да изиде горе и начини олтар Господу на гумну Орнана Јевусејина.

19. И изиде Давид по ријечи Гадовој, коју му рече у име Господње.

20. А Орнан окренув се угледа анђела, и сакри се са четири сина своја. Јер Орнан врсијаше пшеницу.

21. Утом дође Давид до Орнана; и погледав Орнан кад видје Давида изиде из гумна и поклони се Давиду лицем до земље.

22. Тада рече Давид Орнану: дај ми то гумно да начиним на њему олтар Господу; за новце колико вриједи дај ми га, да би престао помор у народу.

23. А Орнан рече Давиду: узми и нека чини господар мој цар што му је драго; ево дајем и волове за жртве паљенице, и кола за дрва, и пшеницу за дар; све то дајем.

24. А цар Давид рече Орнану: не, него ћу купити за новце шта вриједи, јер нећу да принесем Господу што је твоје ни да принесем жртве паљенице поклоњене.

25. И даде Давид Орнану за оно мјесто на мјеру шест стотина сикала злата.

26. И ондје начини Давид олтар Господу, и принесе жртве паљенице и жртве захвалне; и призва Господа, и услиши га спустивши огањ с неба на олтар жртве паљенице.

27. И заповједи Господ анђелу, те врати мач свој у корице.

28. У оно вријеме видјев Давид да га Господ услиши на гумну Орнана Јевусејина приношаше жртве ондје.

29. А шатор Господњи, који начини Мојсије у пустињи, и олтар за жртве паљенице бијаше у то вријеме на висини у Гаваону.

30. И Давид не може ићи к њему да тражи Богу, јер се уплаши од мача анђела Господњега.