Приче Соломунове, глава 31

 

1. Ријечи цара Лемуила; сабране ријечи, којима га је учила мати његова.

2. Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завјета мојих?

3. Не дај кријепкости своје женама, ни путова својих онима што сатиру цареве.

5 Мој. 17:17, Нем. 13:26, Приче 7:26, Ос. 4:11

4. Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,

Проп. 10:17

5. Да не би пијући заборавио уредбе, и измијенио правицу којему невољнику.

Ос. 4:11

6. Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужна срца;

Псал. 104:15

7. Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сјећа своје муке.

8. Отворај уста своја за нијемога, за ствар свијех намијењенијех смрти.

9. Отворај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.

3 Мој. 19:15, 5 Мој. 1:16, 2 Сам. 8:15, Приче 21:13, Иса. 1:17, Иса. 1:23, Јер. 22:16, Зах. 7:9, Јован 7:24, Јевр. 1:9

10. Ко ће наћи врсну жену? јер вриједи више него бисер.

11. Ослања се на њу срце мужа њезина, и добитка неће недостајати.

12. Чини му добро, а не зло, свега вијека својега.

13. Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.

14. Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.

15. Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао дјевојкама својим.

Мат. 24:45, Лука 12:42, Рим. 12:11

16. Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.

17. Опасује снагом бедра своја и кријепи мишице своје.

18. Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.

19. Рукама својим маша се преслице, и прстима својима држи вретено.

20. Руку своју отвора сиромаху, и пружа руке убогоме.

21. Не боји се снијега за своју чељад, јер сва чељад њезина има по двоје хаљине.

22. Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одијело јој је.

Приче 7:16

23. Зна се муж њезин на вратима кад сједи са старјешинама земаљским.

5 Мој. 16:18, Приче 12:4, 1 Кор. 11:7

24. Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.

25. Одијело јој је крјепост и љепота, и осмијева се на вријеме које иде.

1 Тим. 2:9

26. Уста своја отвора мудро и на језику јој је наука блага.

27. Пази на владање чељади своје, и хљеба у лијености не једе.

Приче 14:1, 1 Тим. 5:14, 2 Тим. 3:15, Титу 2:4

28. Синови њезини подижу се и благосиљају је; муж њезин такођер хвали је;

1 Цар. 2:19

29. Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.

30. Љупкост је пријеварна и љепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.

Псал. 112:1

31. Подајте јој од плода руку њезинијех, и нека је хвале на вратима дјела њезина.

Рута 2:11

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga