1. Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

2. Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путовима, презире га.

3. У устима је безбожниковијем прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

4. Гдје нема волова, чисте су јасле; а обилата је љетина од силе воловске.

5. Истинит свједок не лаже, а лажан свједок говори лаж.

6. Потсмјевач тражи мудрост, и не находи је; а разумному је знање лако наћи.

7. Иди од човјека безумна, јер нећеш чути паметне ријечи.

8. Мудрост је паметнога да пази на пут свој, а безумље је безумнијех пријевара.

9. Безумнима је шала гријех, а међу праведнима је добра воља.

10. Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не мијеша се други.

11. Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведнијех цвјетаће.

12. Неки се пут чини човјеку прав, а крај му је пут к смрти.

13. И од смијеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

14. Путова својих наситиће се ко је изопачена срца, али га се клони човјек добар.

15. Луд вјерује свашта, а паметан пази на своје кораке.

16. Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

17. Нагао човјек чини безумље, а пакостан је човјек мрзак.

18. Луди нашљеђује безумље, а разборити вјенчава се знањем.

19. Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведнога.

20. Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.

21. Ко презире ближњега својега гријеши; а ко је милостив убогима, благо њему.

22. Који смишљају зло, не лутају ли? а милост и вјера биће онима који смишљају добро.

23. У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

24. Мудрима је вијенац богатство њихово, а безумље безумнијех остаје безумље.

25. Истинит свједок избавља душе, а лажан говори пријевару.

26. У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

27. Страх је Господњи извор животу да се човјек сачува од пругала смртнијех.

28. У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

29. Ко је спор на гњев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.

30. Живот је тијелу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

31. Ко чини криво убогоме, срамоти створитеља његова; а поштује га ко је милостив сиромаху.

32. За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на смрти.

33. Мудрост почива у срцу разумна човјека, а што је у безумнима познаје се.

34. Правда подиже народ, а гријех је срамота народима.

35. Мио је цару разуман слуга, али на срамотна гњеви се.