1. Молим вас дакле, браћо, милости Божије ради, да дате тјелеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу; то да буде ваше духовно богомољство.

2. И не владајте се према овоме вијеку, него се промијените обновљењем ума својега, да бисте могли кушати које је добра и угодна и савршена воља Божија.

3. Јер кроз благодат која је мени дата кажем свакоме који је међу вама да не мислите за себе више него што ваља мислити; него да мислите у смјерности као што је коме Бог удијелио мјеру вјере.

4. Јер као у једном тијелу што имамо многе уде а уди сви немају један посао,

5. Тако смо многи једно тијело у Христу, а по себи смо уди један другоме.

6. А имамо различите дарове по благодати која нам је дана: ако пророштво, нека буде по мјери вјере;

7. Ако ли службу, нека служи; ако је учитељ, нека учи;

8. Ако је тјешитељ, нека тјеши; који даје нека даје просто; који управља нека се брине; који чини милост нека чини с добром вољом.

9. Љубав да не буде лажна. Мрзећи на зло држите се добра.

10. Братском љубави будите један к другоме љубазни. Чашћу један другога већег чините.

11. Не будите у послу лијени; будите огњени у духу, служите Господу.

12. Надањем веселите се, у невољи трпите, у молитви будите једнако.

13. Дијелите потребе са светима; примајте радо путнике.

14. Благосиљајте оне који вас гоне: благосиљајте, а не куните.

15. Радујте се с радоснима, и плачите с плачнима.

16. Будите једне мисли међу собом. Не мислите о високијем стварима, него се држите нискијех. Не мислите за себе да сте мудри.

17. А никоме не враћајте зла за зло; промишљајте о том што је добро пред свијем људима.

18. Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свијем људима.

19. Не освећујте се за себе, љубазни, него подајте мјесто гњеву, јер стоји написано: моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ.

20. Ако је дакле гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер чинећи то угљевље огњено скупљаш на главу његову.

21. Не дај се злу надвладати, него надвладај зло добрим.