1. И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: ако се не обрежете по обичају Мојсијеву, не можете се спасти.

2. А кад поста распра, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старјешинама у Јерусалим за ово питање.

3. А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи.

4. А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старјешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вјере.

5. Онда усташе неки од јереси фарисејске који бијаху вјеровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповједити да држе закон Мојсијев.

6. А апостоли и старјешине сабраше се да извиде ову ријеч.

7. И по многом вијећању уста Петар и рече: људи браћо! ви знате да Бог од првијех дана изабра између нас да из мојијех уста чују незнабошци ријеч јеванђеља и да вјерују.

8. И Бог, који познаје срца, посвједочи им и даде им Духа светога као и нама.

9. И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вјером срца њихова.

10. Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, којега ни оцеви наши ни ми могосмо понијети?

11. Него вјерујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.

12. Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповиједаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих.

13. А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: људи браћо! послушајте мене.

14. Симон каза како Бог најприје походи и прими из незнабожаца народ к имену својему.

15. И с овијем се ударају ријечи пророка, као што је написано:

16. Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,

17. Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово.

18. Богу су позната од постања свијета сва дјела његова;

19. Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;

20. Него да им се заповједи да се чувају од прилога идолскијех и од курварства и од удављенога и од крви, и што њима није мило другима да не чине.

21. Јер Мојсије има од старијех времена у свијем градовима који га проповиједају, и по зборницама чита се сваке суботе.

22. Тада нађоше за добро апостоли и старјешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом.

23. И написаше рукама својима ово: Апостоли и старјешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца.

24. Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас ријечима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповједисмо;

25. Зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазнијем нашијем Варнавом и Павлом,

26. С људима који су предали душе своје за име Господа нашега Исуса Христа.

27. Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и ријечима казати.

28. Јер нађе за добро свети Дух и ми да никаквијех тегоба више не мећемо на вас осим овијех потребнијех:

29. Да се чувате од прилога идолскијех и од крви и од удављенога и од курварства, и што нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.

30. А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу.

31. А кад прочиташе, обрадоваше се утјеси.

32. А Јуда и СИла, који и пророци бијаху, многијем ријечима утјешише браћу и утврдише.

33. И пошто бише онамо неко вријеме, отпустише их браћа с миром к апостолима.

34. Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим.

35. А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповиједаху ријеч Господњу с многима другијем.

36. А послије неколико дана рече Павле Варнави: хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свијем градовима по којима проповиједасмо ријеч Господњу како живе.

37. А Варнава шћаше да узму са собом Јована прозванога Марка.

38. Павле пак говораше: онога који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дјело на које смо били одређени, да не узимамо са собом.

39. Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.

40. А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божијој од браће.

41. И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.