1. А Бог рече Јакову: устани, иди горе у Ветиљ и ондје стани; и начини ондје жртвеник Богу, који ти се јавио кад си бјежао од Исава брата својега.

2. И Јаков рече породици својој и свијема који бијаху с њим: баците туђе богове што су у вас, и очистите се и преобуците се;

3. Па да се дигнемо и идемо горе у Ветиљ, да начиним ондје жртвеник Богу, који ме чуо у дан невоље моје и био са мном на путу којим сам ишао.

4. И дадоше Јакову све богове туђе који бијаху у њиховијем рукама, и обоце, које имаху у ушима; и Јаков их закопа под храстом код Сихема.

5. Потом отидоше. А страх Божји дође на градове који бијаху око њих, те се не дигоше у потјеру за синовима Израиљевијем.

6. И Јаков и сва чељад што бијаше с њим дођоше у Луз у земљи Хананској, а то је Ветиљ.

7. И ондје начини жртвеник, и назва оно мјесто: Бог Ветиљски, јер му се ондје јави Бог, кад је бјежао од брата својега.

8. Тада умрије Девора дојкиња Ревечина, и погребоше је испод Ветиља под храстом, који назва Јаков Алон-Вакут.

9. И јави се Бог Јакову опет, пошто изиде из Падан-Арама, и благослови га,

10. И рече му Бог: име ти је Јаков; али се отселе нећеш звати Јаков, него ће ти име бити Израиљ. И надједе му име Израиљ.

11. И још му рече Бог: ја сам Бог свемогући; расти и множи се; народ и многи ће народи постати од тебе, и цареви ће изаћи из бедара твојих.

12. И даћу ти земљу коју сам дао Авраму и Исаку, и након тебе сјемену твојему даћу земљу ову.

13. Потом отиде од њега Бог с мјеста гдје му говори.

14. А Јаков метну споменик на истом мјесту гдје му Бог говори; споменик од камена, и покропи га кропљењем, и прели га уљем.

15. И Јаков прозва мјесто гдје му говори Бог Ветиљ.

16. И отидоше од Ветиља. А кад им оста још мало пута до Ефрате, породи се Рахиља, и бјеше јој тежак порођај.

17. И кад се веома мучаше, рече јој бабица: не бој се, имаћеш још једнога сина.

18. А кад се растављаше с душом те умираше, назва га Венонија; али му отац надједе име Венијамин.

19. И умрије Рахиља, и погребоше је на путу који иде у Ефрату, а то је Витлејем.

20. И метну Јаков споменик на гроб њезин. То је споменик на гробу Рахиљину до данашњега дана.

21. Одатле отишав Израиљ разапе шатор свој иза куле Мигдоледерске.

22. И кад Израиљ живљаше у оној земљи, отиде Рувим и леже с Валом иночом оца својега. И то дочу Израиљ. А имаше Јаков дванаест синова.

23. Синови Лијини бјеху: Рувим првенац Јаковљев, и Симеун и Левије и Јуда и Исахар и Завулон;

24. А синови Рахиљини: Јосиф и Венијамин;

25. А синови Вале робиње Рахиљине: Дан и Нефталим;

26. А синови Зелфе робиње Лијине: Гад и Асир. То су синови Јаковљеви, који му се родише у Падан-Араму.

27. И Јаков дође к Исаку оцу својему у Мамрију у Киријат-Арву, које је Хеврон, гдје Аврам и Исак бијаху дошљаци.

28. А Исаку бјеше сто и осамдесет година;

29. И онемоћав умрије Исак, и би прибран к роду својему стар и сит живота; и погребоше га Исав и Јаков синови његови.