1. Хвалите Господа, јер је добар; јер је довијека милост његова.

2. Тако нека реку које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,

3. Скупио их из земаља, од истока и запада, од сјевера и мора.

4. Луташе по пустињи гдје се не живи, пута граду насељеноме не находише;

5. Бјеху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;

6. Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.

7. И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.

8. Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

9. Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.

10. Сједјеше у тами и у сјену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;

11. Јер не слушаше ријечи Божијих, и не марише за вољу вишњега.

12. Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не бјеше ко да поможе.

13. Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;

14. Изведе их из таме и сјена смртнога, и раскиде окове њихове.

15. Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

16. Јер разби врата мједена, и пријеворнице гвоздене сломи.

17. Безумници страдаше за неваљале путове своје, и за неправде своје.

18. Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртнијех.

19. Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.

20. Посла ријеч своју и исцијели их, и избави их из гроба њихова.

21. Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

22. И нека принесу жртву за хвалу, и казују дјела његова у пјесмама!

23. Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,

24. Они су видјели дјела Господња, и чудеса његова у дубини.

25. Каже, и диже се силан вјетар, и устају вали на њему,

26. Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;

27. Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.

28. Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.

29. Он обраћа вјетар у тишину, и вали њихови умукну.

30. Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.

31. Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

32. Нека га узвишују на сабору народном, на скупштини старјешинској славе га!

33. Он претвара ријеке у пустињу, и изворе водене у сухоту,

34. Родну земљу у слану пустару за неваљалство онијех који живе на њој.

35. Он претвара пустињу у језера, и суху земљу у изворе водене,

36. И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;

37. Сију поља, саде винограде и сабирају љетину.

38. Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умаљује.

39. Прије их бијаше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.

40. Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи гдје нема путова.

41. Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.

42. Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.

43. Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познаду милости Господње.