1. Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, гдје бјеше зборница Јеврејска.

2. И Павле по обичају своме уђе к њима, и три суботе разговара се с њима из писма,

3. Показујући и доказујући им да је требало Христос да пострада и васкрсе из мртвијех, и да овај Исус којега ја, рече, проповиједам вама, јест Христос.

4. И неки од њих вјероваше, и присташе с Павлом и са Силом, и од побожнијех Грка мноштво велико, и од жена господскијех не мало.

5. Али тврдоврати Јевреји завиђаху, и узевши неке зле људе од простога народа, и сабравши чету, узбунише по граду, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ.

6. А кад њих не нађоше, повукоше Јасона и неке од браће пред старјешине градске вичући: ови што замутише васиони свијет дођоше и овдје,

7. Које Јасон прими; и ови сви раде против ћесаревијех заповијести, говорећи да има други цар, Исус.

8. И смутише народ и старјешине градске који ово чуше.

9. Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их.

10. А браћа одмах ноћу оправише Павла и Силу у Верију. Дошавши онамо уђоше у зборницу Јеврејску.

11. Ови пак бијаху племенитији од оних што живе у Солуну; они примише ријеч са свијем срцем, и сваки дан истраживаху по писму је ли то тако.

12. Тако вјероваше многи од њих, и од поштенијех Грчкијех жена и од људи не мало.

13. А кад разабраше Јевреји Солунски да Павле у Верији проповиједи ријеч Божију, дођоше и онамо те уздигоше и побунише народ.

14. А браћа онда одмах отправише Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотије осташе ондје.

15. А пратиоци доведоше Павла до Атине: и примивши заповијест на Силу и Тимотија да дођу к њему што брже, вратише се.

16. А кад их Павле чекаше у Атини, раздражи се дух његов у њему гледајући град пун идола;

17. И препираше се с Јеврејима и богобојазнима у зборници, и на пазару сваки дан с онима с којима се удешаваше.

18. А неки од Епикуроваца и од Стојичкијех мудраца препираху се с њим; и једни говораху: шта хоће овај беспослица? А други: види се као да хоће нове богове да проповиједа. Јер им проповиједаше јеванђеље о Исусу и о васкрсенију.

19. Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: можемо ли разумјети каква је та нова наука што ти казујеш?

20. Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо дакле да видимо шта ће то бити.

21. А Атињани сви и путници из другијех земаља не бијаху ни за што друго него да што ново казују или слушају.

22. А Павле ставши насред Ареопага рече: људи Атињани! по свему вас видим да сте врло побожни;

23. Јер пролазећи и мотрећи ваше светиње нађох олтар на коме бјеше написано: Богу непознатоме. Којега дакле не знајући поштујете онога вам ја проповиједам.

24. Бог који је створио свијет и све што је у њему, он будући господар неба и земље, не живи у рукотворенијем црквама,

25. Нити прима угађања од руку човјечијех, као да би ономе требало што који сам даје свима живот и дихање и све.

26. И учинио је да од једне крви сав род човјечиј живи по свему лицу земаљскоме, и поставио је напријед одређена времена и међе њиховога живљења:

27. Да траже Господа, не би ли га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једнога нас;

28. Јер кроз њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од вашијех пјевача рекоше: јер смо и род његов.

29. Кад смо дакле род Божиј, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању своме.

30. Не гледајући дакле Бог на времена незнања, сад заповиједа свима људима свуда да се покају;

31. Јер је поставио дан у који ће судити васиономе свијету по правди преко човјека кога одреди, и даде свима вјеру васкрснувши га из мртвијех.

32. А кад чуше васкрсеније из мртвијех, онда се једни ругаху; а једни рекоше: да те чујемо опет о том.

33. Тако Павле отиде између њих.

34. А неки људи присташе уза њ и вјероваше; међу којима бјеше и Ђонисије Ареопагитски, и жена по имену Дамара, и други с њима.