1. И уђе опет у зборницу, и ондје бјеше човјек са сухом руком.

2. И мотраху за њим неће ли га у суботу исцијелити да га окриве.

3. И рече човјеку са сухом руком: стани на сриједу.

4. И рече им: ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? душу одржати, или погубити? А они мучаху.

5. И погледавши на њих с гњевом од жалости што су им онако срца одрвенила рече човјеку: пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.

6. И изишавши фарисеји одмах учинише за њега вијећу с Иродовцима како би га погубили.

7. А Исус отиде с ученицима својијем к мору; и многи народ из Галилеје иде за њим и из Јудеје;

8. И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта он чини дође к њему.

9. И рече ученицима својијем да буде лађа у њега готова због народа, да му не досађује.

10. Јер многе исцијели тако да наваљиваху на њега који бијаху накажени болестима да га се дотакну.

11. И дуси нечисти кад га виђаху, припадаху к њему и викаху говорећи: ти си син Божиј.

12. И много им пријећаше да га не прокажу.

13. И изиђоше на гору, и дозва које он шћаше; и дођоше му.

14. И постави дванаесторицу да буду с њим, и да их пошиље да проповиједају,

15. И да имају власт да исцјељују од болести, и да изгоне ђаволе:

16. Првога Симона, и надједе му име Петар;

17. И Јакова Зеведејева и Јована брата Јаковљева, и надједе им имена Воанергес, које значи синови громови;

18. И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејева и Тадију и Симона Кананита,

19. И Јуду Искариотскога, који га и издаде.

20. И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хљеба јести.

21. И чувши то род његов изиђоше да га ухвате; јер говораху да је изван себе.

22. А књижевници који бијаху сишли из Јерусалима говораху: у њему је Веелзевул; и он помоћу кнеза ђаволскога изгони ђаволе.

23. И дозвавши их говораше им у причама: како може сотона сотону изгонити?

24. И ако се царство само по себи раздијели, не може остати царство оно;

25. И ако се дом сам по себи раздијели, не може остати дом онај;

26. И ако сотона устане сам на се и раздијели се, не може остати, него ће пропасти.

27. Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најприје јакога не свеже: и онда ће кућу његову оплијенити.

28. Заиста вам кажем: сви гријеси опростиће се синовима човјечијим, и хуљења на Бога, макар какова била:

29. А који похули на Духа светога нема опроштења вавијек, него је крив вјечноме суду.

30. Јер говораху: у њему је нечисти дух.

31. И дође мати његова и браћа његова, и стојећи напољу послаше к њему да га зову.

32. И сјеђаше народ око њега. И рекоше му: ето мати твоја и браћа твоја и сестре твоје напољу питају за те.

33. И одговори им говорећи: ко је мати моја или браћа моја?

34. И погледавши на народ који сјеђаше рече: ево мати моја и браћа моја.

35. Јер ко изврши вољу Божију онај је брат мој и сестра моја и мати моја.