1. Једанпут пак кад народ належе к њему са слушају ријеч Божију он стајаше код језера Генисаретскога,

2. И видје двије лађе гдје стоје у крају, а рибари бијаху изишли из њих и испираху мреже:

3. И уљезе у једну од лађи која бјеше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и сједавши учаше народ из лађе.

4. А кад преста говорити, рече Симону: хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите.

5. И одговарајући Симон рече му: учитељу! сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по твојој ријечи бацићу мрежу.

6. И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продријеше.

7. И намагоше на друштво које бјеше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обје лађе тако да се готово потопе.

8. А кад видје Симон Петар, припаде ка кољенима Исусовијем говорећи: изиђи од мене, Господе! ја сам човјек гријешан.

9. Јер бијаше ушао страх у њега и у све који бијаху с њим од мноштва риба које ухватише;

10. А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који бијаху другови Симонови. И рече Исус Симону: не бој се; отселе ћеш људе ловити.

11. И извукавши обје лађе на земљу оставише све, и отидоше за њим.

12. И кад бјеше Исус у једном граду, и гле, човјек сав у губи: и видјевши Исуса паде ничице молећи му се и говорећи: Господе! ако хоћеш можеш ме очистити.

13. И пруживши руку дохвати га се. И рече: хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега.

14. И он му заповједи да ником не казује: него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповједио Мојсије за свједочанство њима.

15. Али се глас о њему још већма разлажаше, и мноштво народа стјецаше се да га слушају и да их исцјељује од њиховијех болести.

16. А он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу.

17. И један дан учаше он, и ондје сјеђаху фарисеји и законици који бијаху дошли из свију села Галилејскијех и Јудејскијех и из Јерусалима; и сила Господња исцјељиваше их.

18. И гле, људи донесоше на одру човјека који бјеше узет, и тражаху да га унесу и метну преда њ;

19. И не нашавши куда ће га унијети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на сриједу пред Исуса.

20. И видјевши вјеру њихову рече му: човјече! опраштају ти се гријеси твоји.

21. И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога?

22. А кад разумје Исус помисли њихове, одговарајући рече им: шта мислите у срцима својијем?

23. Шта је лакше рећи: опраштају ти се гријеси твоји? или рећи: устани и ходи?

24. Него да знате да власт има син човјечиј на земљи опраштати гријехе, (рече узетоме:) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој.

25. И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога.

26. И сви се упропастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: чуда се нагледасмо данас!

27. И потом изиђе, и видје цариника по имену Левија гдје сједи на царини, и рече му: хајде за мном.

28. И оставивши све, устаде и пође за њим.

29. И зготови му Левије код куће своје велику част; и бјеше много цариника и другијех који сјеђаху с њим за трпезом.

30. И викаху на њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима његовијем: зашто с цариницима и грјешницима једете и пијете?

31. И одговарајући Исус рече им: не требају здрави љекара него болесни.

32. Ја нијесам дошао да дозовем праведнике него грјешнике на покајање.

33. А они му рекоше: зашто ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију?

34. А он им рече: можете ли сватове натјерати да посте док је женик с њима?

35. Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане.

36. Каза им пак и причу: нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздријети, и старој не личи што је од новога.

37. И нико не љева вина новога у мјехове старе; иначе продре ново вино мјехове и оно се пролије, и мјехови пропадну;

38. Него вино ново у мјехове нове треба љевати, и обоје ће се сачувати.

39. И нико пивши старо неће одмах новога; јер вели: старо је боље.