1. Одбаците дакле сваку пакост и сваку пријевару и лицемјерје и завист и сва опадања,

2. И будите жељни разумнога и правога млијека, као новорођена дјеца, да о њему узрастете за спасеније;

3. Јер окусисте да је благ Господ.

4. А кад дођете к њему, као камену живу, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран:

5. И ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свештенство свето, да се приносе приноси духовни, који су Богу повољни, кроз Исуса Христа.

6. Јер у писму стоји написано: ево мећем у Сиону камен крајеугалан избрани, и скупоцјени; и ко њега вјерује неће се постидјети.

7. Вама дакле који вјерујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари он поста глава од угла, и камен спотицања и стијена саблазни:

8. На који се и спотичу који се противе ријечи, на што су и одређени.

9. А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродјетељи онога који вас дозва из таме к чудноме видјелу своме;

10. Који некад не бијасте народ, а сад сте народ Божиј; који не бијасте помиловани, а сад сте помиловани.

11. Љубазни! молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од тјелеснијех жеља, које војују на душу.

12. А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за што вас опадају као злочинце, видјевши ваша добра дјела, хвалили Бога у дан похођења.

13. Будите дакле покорни свакој власти човјечијој, Господа ради: ако цару, као господару;

14. Ако ли кнезовима, као његовијем посланицима за освету злочинцима, а за хвалу добротворима.

15. Јер је тако воља Божија да добријем дјелима задржавате незнање безумнијех људи.

16. Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије.

17. Поштујте свакога: браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте.

18. Слуге! будите покорни са свакијем страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима.

19. Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди.

20. Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него ако добро чинећи муке трпите, ово је угодно пред Богом.

21. Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо његовијем трагом:

22. Који гријеха не учини, нити се нађе пријевара у устима његовијем;

23. Који не псова кад га псоваше; не пријети кад страда; него се ослањаше на онога који право суди;

24. Који гријехе наше сам изнесе на тијелу својему на дрво, да за гријехе умремо, и за правду живимо; којега се раном исцијелисте.

25. Јер бијасте као изгубљене овце, које немају пастира; но сад се обратисте к пастиру и владици душа својијех.