1. И видјех у десници онога што сјеђаше на пријестолу књигу написану изнутра и споља, запечаћену са седам печата.

2. И видјех анђела јака гдје проповиједа гласом великијем: ко је достојан да отвори књигу и да разломи печате њезине?

3. И нико не могаше ни на небу ни на земљи, ни под земљом да отвори књиге ни да загледа у њу.

4. И ја плаках много што се нико не нађе достојан да отвори и да прочита књигу, нити да загледа у њу.

5. И један од старјешина рече ми: не плачи, ево је надвладао лав, који је од кољена Јудина, коријен Давидов, да отвори књигу и разломи седам печата њезинијех.

6. И видјех, и гле, насред пријестола и четири животиње, и посред старјешина јагње стајаше као заклано, и имаше седам рогова, и седам очију, које су седам духова Божијих посланијех по свему свијету.

7. И дође и узе књигу из деснице онога што сјеђаше на пријестолу.

8. И кад узе књигу, четири животиње и двадесет и четири старјешине падоше пред јагњетом, имајући сваки гусле, и златне чаше пуне тамјана, које су молитве светијех.

9. И пјеваху пјесму нову говорећи: достојан си да узмеш књигу, и да отвориш печате њезине; јер си се заклао, и искупио си нас Богу крвљу својом од свакога кољена и језика и народа и племена,

10. И учинио си нас Богу нашему цареве и свештенике, и цароваћемо на земљи.

11. И видјех, и чух глас анђела многијех око пријестола и животиња и старјешина, и бјеше број њихов хиљада хиљада.

12. Говорећи гласом великијем: достојно је јагње заклано да прими силу и богатство и премудрост и јачину и част и славу и благослов.

13. И свако створење, што је на небу, и на земљи, и под земљом, и што је на мору, и што је у њима, све чух гдје говоре: ономе што сједи на пријестолу, и јагњету благослов и част и слава и држава ва вијек вијека.

14. И четири животиње говораху: амин. И двадесет и четири старјешине падоше и поклонише се ономе што живи ва вијек вијека.