Лука, глава 20

 

1. И кад он у један од онијех дана учаше народ у цркви и проповиједаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старјешинама,

Мат. 21:23

2. И рекоше му говорећи: кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?

Дјела 4:7

3. А он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну ријеч, и кажите ми:

4. Крштење Јованово или би с неба или од људи?

5. А они помишљаху у себи говорећи: ако речемо с неба, рећи ће: зашто му дакле не вјеровасте?

6. Ако ли речемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вјероваху да Јован бјеше пророк.

Мат. 14:5, Мат. 21:26, Лука 7:29

7. И одговорише: не знамо откуда.

Јов 24:13, Рим. 1:18, Рим. 1:21, 2 Кор. 4:3, 2 Сол. 2:9

8. А Исус им рече: ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

Мар. 11:18, Јован 7:19

9. А народу поче казивати причу ову: један човјек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.

Псал. 80:8, Пјес. 8:11, Иса. 5:1, Јер. 2:21

10. И у вријеме посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградскога; али виноградари избише га, и послаше празна.

2 Цар. 17:13, 2 Дн. 36:15, Дјела 7:52, 1 Сол. 2:15, Јевр. 11:36

11. И посла опет другога слугу; а они и онога избише и осрамотивши послаше празна.

12. И посла опет трећега; а они и онога ранише, и истјераше.

Нем. 9:29

13. Онда рече господар од винограда: шта ћу чинити? Да пошљем сина својега љубазнога: еда се како застиде кад виде њега.

Иса. 7:14, Јован 3:16, Рим. 8:3, Гал. 4:4

14. А виноградари видјевши њега мишљаху у себи говорећи: ово је нашљедник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.

Псал. 2:6, Иса. 9:6, Филиб. 2:9, Јевр. 1:2

15. И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?

Јован 19:1, Јован 19:29, Дјела 3:15, 1 Кор. 2:8

16. Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: не дао Бог!

17. А он погледавши на њих рече: шта значи дакле оно у писму: камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?

Псал. 118:22, 1 Пет. 2:7

18. Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.

Иса. 8:15, Дан. 2:34

19. И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на њ; али се побојаше народа, јер разумјеше да њима ову причу каза.

20. И пажаху на њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни, не би ли га ухватили у ријечи да га предаду поглаварима и власти судијиној.

Мат. 22:15

21. И упиташе га говорећи: учитељу! знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијему:

Мар. 12:14

22. Треба ли нам ћесару давати харач, или не?

23. А он разумјевши њихово лукавство рече им: шта ме кушате?

24. Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: ћесарев.

Мат. 18:28

25. А он им рече: подајте дакле што је ћесарево ћесару, а што је Божије Богу.

Рим. 13:7

26. И не могоше ријечи његове покудити пред народом; и дивише се одговору његову, и умукоше.

27. А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсенија, и питаху га

Мат. 16:1, Мат. 16:6, Мат. 16:12, Мар. 12:18, Дјела 4:1, Дјела 23:6

28. Говорећи: учитељу! Мојсије нам написа: ако коме умре брат који има жену, и умре без дјеце, да брат његов узме жену, и да подигне сјеме брату својему.

1 Мој. 38:8, 5 Мој. 25:5

29. Бијаше седам браће, и први узе жену, и умрије без дјеце;

30. И узе други жену, и он умрије без дјеце;

31. И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише дјеце, и помријеше;

32. А послије свију умрије и жена.

33. О васкрсенију дакле кога ће од њих бити жена? јер је она седморици била жена.

34. И одговарајући Исус рече им: дјеца овога свијета жене се и удају;

35. А који се удостоје добити онај свијет и васкрсеније из мртвих нити ће се женити ни удавати;

2 Сол. 1:5, Откр. 3:4

36. Јер више не могу умријети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсенија.

Мат. 22:30, Мар. 12:25, Рим. 8:23, 1 Кор. 15:42, 1 Кор. 15:49, 1 Кор. 15:52, 1 Јов. 3:2, Откр. 7:9

37. А да мртви устају, и Мојсије показа код купине гдје назива Господа Бога Авраамова и Бога Исакова и Бога Јаковљева.

2 Мој. 3:6, Дјела 7:32

38. А Бог није Бог мртвијех него живијех; јер су њему сви живи.

Псал. 16:5, Мар. 12:26, Мар. 12:27, Рим. 4:17, Рим. 6:10, Рим. 14:7, 1 Кор. 13:4, Кол. 3:3, Јевр. 11:16

39. А неки од књижевника одговарајући рекоше: учитељу! добро си казао.

40. И већ не смијаху ништа да га запитају. А он им рече:

41. Како говоре да је Христос син Давидов?

Иса. 9:6, Мат. 1:1, Мат. 22:41, Мар. 12:35, Лука 18:38

42. Кад сам Давид говори у псалтиру: рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране,

Псал. 110:1, Дјела 2:34, 1 Кор. 15:25

43. Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима.

44. Давид дакле њега назива Господом; па како му је син?

45. А кад сав народ слушаше, рече ученицима својијем:

Мат. 23:1, Мар. 12:38

46. Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачкијем хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првијех мјеста по зборницама, и зачеља на гозбама;

Мат. 23:5, Лука 11:43

47. Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.

Мат. 11:22, Лука 12:47, Јаков 4:17

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga