1. И приступише к њему фарисеји и садукеји, и кушајући га искаху да им покаже знак с неба.

2. А он одговарајући рече им: увече говорите: биће ведро; јер је небо црвено.

3. И ујутру: данас ће бити вјетар, јер је небо црвено и мутно. Лицемјери! лице небеско умијете познавати, а знаке времена не можете познати?

4. Род зли и курварски тражи знак, и знак неће му се дати осим знака Јоне пророка. И оставивши их отиде.

5. И полазећи ученици његови на ону страну заборавише узети хљеба.

6. А Исус рече им: чувајте се квасца фарисејскога и садукејскога.

7. А они мишљаху у себи говорећи: то је што нијесмо хљеба узели.

8. А Исус разумјевши рече им: шта мислите у себи, маловјерни, што хљеба нијесте узели?

9. Зар још не разумијете нити памтите пет хљебова на пет хиљада, и колико котарица накуписте?

10. Ни седам хљебова на четири хиљаде, и колико котарица накуписте?

11. Како не разумијете да вам не рекох за хљебове да се чувате квасца фарисејскога и садукејскога?

12. Тада разумјеше да не рече квасца хљебнога да се чувају, него науке фарисејске и садукејске.

13. А кад дође Исус у околине Ћесарије Филипове, питаше ученике своје говорећи: ко говоре људи да је син човјечији?

14. А они рекоше: једни говоре да си Јован крститељ, други да си Илија, а други Јеремија, или који од пророка.

15. Рече им Исус: а ви шта мислите ко сам ја?

16. А Симон Петар одговори и рече: ти си Христос, син Бога живога.

17. И одговарајући Исус рече му: благо теби, Симоне сине Јонин! Јер тијело и крв нијесу то теби јавили, него отац мој који је на небесима.

18. А и ја теби кажем: ти си Петар, и на овоме камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати.

19. И даћу ти кључеве од царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима, и што раздријешиш на земљи биће раздријешено на небесима.

20. Тада запријети Исус ученицима својијем да ником не казују да је он Христос.

21. Отада поче Исус казивати ученицима својијем да њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старјешина и од главара свештеничкијех и књижевника, и да ће га убити, и трећи дан да ће устати.

22. И узевши га Петар поче га одвраћати говорећи: Боже сачувај! неће то бити од тебе.

23. А он обрнувши рече Петру: иди од мене сотоно; ти си ми саблазан; јер не мислиш што је Божије него људско.

24. Тада Исус рече ученицима својијем: ако ко хоће за мном ићи, нека се одрече себе, и узме крст свој и иде за мном.

25. Јер ко хоће своју душу да сачува, изгубиће је; а ако ко изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.

26. Јер каква је корист човјеку ако сав свијет добије а души својој науди? или какав ће откуп дати човјек за своју душу?

27. Јер ће доћи син човјечиј у слави оца својега с анђелима својијем, и тада ће се вратити свакоме по дјелима његовијем.

28. Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде сина човјечијега гдје иде у царству својему.