Коринћанима посланица прва

светог апостола Павла

 

Глава 1

 

1. Од Павла вољом Божијом позванога апостола Исуса Христа, и од Состена брата,

Дјела 18:17

2. Цркви Божијој која је у Коринту, освећенима у Христу Исусу, позванима светима, са свима који призивљу име Господа нашега Исуса Христа на свакоме мјесту и њиховоме и нашему:

Јоило 2:32, Јован 17:19, Рим. 1:7, Рим. 3:22, 1 Кор. 6:9, 1 Кор. 8:6, 2 Тим. 1:9, Јевр. 2:11

3. Благодат вам и мир од Бога оца нашега и Господа Исуса Христа.

4. Захваљујем свагда Богу својему за вас што вам је дана благодат Божија у Христу Исусу,

2 Кор. 7:4

5. Те се у свему обогатисте кроза њ, у свакој ријечи и сваком разуму,

2 Кор. 8:7

6. Као што се свједочанство Христово утврди међу вама;

Дјела 18:5, 1 Кор. 2:1

7. Тако да немате недостатка ни у једноме дару, ви који чекате откривења Господа нашега Исуса Христа,

2 Кор. 12:13

8. Који ће вас и утврдити до самога краја да будете прави на дан Господа нашега Исуса Христа.

1 Сол. 5:23, 2 Сол. 3:3

9. Вјеран је Бог који вас позва у заједницу сина својега Исуса Христа Господа нашега.

4 Мој. 23:19, 5 Мој. 7:9, Иса. 49:7, Мат. 24:35, Јован 15:4, Јевр. 10:23

10. Молим вас пак, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа да сви једно говорите, и да не буду међу вама распре, него да будете утврђени у једном разуму и у једној мисли.

Рим. 16:17

11. Јер сам чуо за вас, браћо моја, од Хлојинијех домашњијех да су свађе међу вама,

12. А то кажем да један од вас говори: ја сам Павлов; а други: ја сам Аполов; а трећи: ја сам Кифин; а четврти: ја сам Христов.

Јован 1:42, Дјела 18:24, 1 Кор. 3:4, 1 Кор. 3:21, 1 Кор. 4:6

13. Еда ли се Христос раздјели? Еда ли се Павле разапе за вас? или се у име Павлово крстисте?

2 Кор. 11:4

14. Хвала Богу што ја ниједнога од вас не крстих осим Криспа и Гаја;

Дјела 18:8, Рим. 16:23

15. Да не рече ко да у своје име крстих.

16. А крстих и Стефанин дом: даље не знам јесам ли кога другог крстио.

1 Кор. 16:15, 1 Кор. 16:17

17. Јер Христос не посла мене да крстим, него да проповиједам јеванђеље, не премудријем ријечима, да не изгуби силу крст Христов.

Дјела 26:17, 1 Кор. 2:1

18. Јер је ријеч крстова лудост онима који гину; а нама је који се спасавамо сила Божија.

Дјела 17:18, Дјела 25:19, Рим. 1:16, 1 Кор. 2:14, 2 Кор. 2:15

19. Јер је писано: погубићу премудрост премудријех, и разум разумнијех одбацићу.

Иса. 29:14, Авд. 1:8

20. Гдје је премудри? Гдје је књижевник? Гдје је препирач овога вијека? Не претвори ли Бог мудрост овога свијета у лудост?

2 Сам. 15:31, Јов 12:17, Иса. 19:12, Иса. 33:18, Иса. 44:25, Јован 7:48, Рим. 1:22

21. Јер будући да у премудрости Божијој не позна свијет премудрошћу Бога, била је Божија воља да лудошћу поучења спасе оне који вјерују.

Лука 10:21

22. Јер и Јевреји знаке ишту, и Грци премудрости траже.

Лука 11:16

23. А ми проповиједамо Христа разапета, Јеврејима дакле саблазан а Грцима безумље;

Иса. 8:14, Мат. 11:6, Лука 7:35, 1 Кор. 2:14

24. Онима пак који су позвани, и Јеврејима и Грцима, Христа, Божију силу и Божију премудрост.

Лука 7:35, Рим. 1:4, Кол. 2:3

25. Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи.

Дјела 5:39, 2 Кор. 4:7

26. Јер погледајте знање своје, браћо, да нема ни много премудријех по тијелу, ни много силнијех ни много племенитијех;

Јован 7:48

27. Него што је лудо пред свијетом оно изабра Бог да посрами премудре; и што је слабо пред свијетом оно изабра Бог да посрами јако;

4 Мој. 22:30, Псал. 8:2, Јер. 50:45, Амос 7:14, Мат. 11:25

28. И што је неплеменито пред свијетом и уништено изабра Бог, и што није, да уништи оно што јест,

Рим. 4:17, 1 Кор. 2:6

29. Да се не похвали ниједно тијело пред Богом.

Суд. 7:2, Јов 33:17, Рим. 3:27, Ефес. 2:9

30. Из којега сте ви у Христу Исусу, који нам поста премудрост од Бога и правда и освећење и избављење.

Иса. 11:2

31. Да (као што се пише) ко се хвали, Господом да се хвали.

Јер. 9:23, Рим. 4:2

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga