Римљанима, глава 4

 

1. Шта ћемо дакле рећи за Авраама, оца својега, да је по тијелу нашао?

2. Јер ако се Авраам дјелима оправда, има хвалу, али не у Бога.

1 Кор. 9:16

3. Јер шта говори писмо? Вјерова Авраам Богу, и прими му се у правду.

1 Мој. 15:6, Гал. 3:6, Јаков 2:23

4. А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу.

Рим. 9:32, Рим. 11:6

5. А ономе који не ради а вјерује онога који правда безбожника, прима се вјера његова у правду.

Ис.Н. 24:2, Дјела 13:39, Гал. 2:16

6. Као што и Давид говори да је благо човјеку коме Бог прима правду без дјела закона:

Јер. 23:6, Дан. 9:24, 1 Кор. 1:30, 2 Кор. 5:19, 2 Пет. 1:1, Откр. 5:9

7. Благо онима који се опростише безакоња, и којима се гријеси прикрише.

Псал. 32:1

8. Благо човјеку коме Господ не прима гријеха.

9. Ово дакле блаженство или је у обрезању или у необрезању? Јер говоримо да се Аврааму прими вјера у правду.

10. Како му се дакле прими? или кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању него у необрезању.

11. И прими знак обрезања као печат правде вјере коју имаше у необрезању, да би био отац свију који вјерују у необрезању; да се и њима прими у правду;

1 Мој. 17:10, Лука 19:9, Јован 8:39, Гал. 3:6

12. И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе по стопама вјере која бјеше у необрезању оца нашега Авраама.

13. Јер обећање Аврааму или сјемену његову да буде нашљедник свијету не би законом него правдом вјере.

1 Мој. 12:3, Гал. 3:29, Јевр. 7:6

14. Јер ако су нашљедници они који су од закона, пропаде вјера, и поквари се обећање.

Гал. 3:18, Гал. 5:4

15. Јер закон гради гњев; јер гдје нема закона нема ни пријеступа.

Рим. 5:13, 1 Кор. 15:57

16. Зато од вјере да буде по милости да обећање тврдо остане свему сјемену, не само који је од закона него и који је од вјере Авраама, који је отац свима нама,

Рим. 3:24, Рим. 9:8, Кол. 3:11

17. (Као што стоји написано: поставих те оца многијем народима) пред Богом коме вјерова, који оживљује мртве, и зове оно што није као оно што јест:

Језек. 37:3, Рим. 8:11, 1 Кор. 1:28, Ефес. 2:1, 1 Тим. 6:13, 1 Пет. 2:10

18. Он вјерова на над кад се није било ничему надати да ће он бити отац многијем народима, као што му бјеше речено: тако ће бити сјеме твоје.

1 Мој. 15:5

19. И не ослабивши вјером не погледа ни на своје већ уморено тијело, јер му бјеше негдје око сто година, ни на мртвост Сарине материце.

Јевр. 11:11, Јевр. 11:12

20. И за обећање Божије не посумња се невјеровањем, него ојача у вјери, и даде славу Богу.

21. И знадијаше јамачно да што обећа кадар је и да учини.

Зах. 8:6

22. Зато се и прими њему у правду.

23. Али није писано за њега једнога само да му се прими,

2 Тим. 3:16

24. Него и за нас, којима ће се примити ако вјерујемо онога који васкрсе Исуса Христа Господа нашега из мртвијех,

Дјела 13:30, 1 Пет. 1:21

25. Који се предаде за гријехе наше, и устаде за оправдање наше.

Иса. 53:5, Јевр. 9:28, 1 Пет. 3:18, 1 Јов. 1:7

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga