Римљанима, глава 5

 

1. Оправдавши се дакле вјером, имамо мир с Богом кроз Господа својега Исуса Христа,

Иса. 32:17, Јован 16:33, Ефес. 2:14, Кол. 1:20

2. Кроз којега и приступ нађосмо вјером у ову благодат у којој стојимо, и хвалимо се надањем славе Божије.

Псал. 16:9, Јован 10:9, Рим. 15:13, 1 Кор. 15:1, Ефес. 3:12, Јевр. 3:6, Јевр. 10:19

3. Не само пак то, него се хвалимо и невољама, знајући да невоља трпљење гради;

Мат. 5:11, Рим. 8:35, Филиб. 2:17

4. А трпљење искуство, а искуство надање;

5. А надање неће се осрамотити, јер се љубав Божија изли у срца наша Духом светијем који је дат нама.

Мат. 22:36, 2 Кор. 1:22, Гал. 4:6, Ефес. 1:13, Филиб. 1:20, Јевр. 8:10

6. Јер Христос још кад слаби бјесмо умрије у вријеме своје за безбожнике.

7. Јер једва ко умре за праведника; за доброга може бити да би се ко усудио умријети.

8. Али Бог показује своју љубав к нама што Христос још кад бијасмо грјешници умрије за нас.

Јован 15:13, 1 Пет. 3:18

9. Много ћемо дакле већма бити кроза њ спасени од гњева кад смо се сад оправдали крвљу његовом.

1 Сол. 1:10, 1 Јов. 1:7

10. Јер кад смо се помирили с Богом смрћу сина његова док смо још били непријатељи, много ћемо се већма спасти у животу његову кад смо се помирили.

Јован 14:19, Рим. 11:28, 2 Кор. 5:18

11. Не само пак то, него се хвалимо и Богом кроз Господа својега Исуса Христа, кроз којега сад примисмо помирење.

3 Мој. 4:35

12. Зато као што кроз једнога човјека дође на свијет гријех, и кроз гријех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагријешише.

Језек. 18:4, Рим. 5:15

13. Јер гријех бјеше на свијету до закона; али се гријех не примаше кад не бјеше закона;

1 Јов. 3:4

14. Него царова смрт од Адама тја до Мојсија и над онима који нијесу сагријешили преступивши као Адам, који је прилика онога који шћадијаше доћи.

15. Али дар није тако као гријех; јер кад кроз гријех једнога помријеше многи, много се већа благодат Божија и дар изли изобилно на многе благодаћу једнога човјека Исуса Христа.

Иса. 53:11, Мат. 20:28, Јевр. 9:28

16. И дар није као гријех једнога: јер за гријех једнога би осуђење, а дар од многијех гријехова оправдање.

17. Јер кад за гријех једнога царова смрт кроз једнога, колико ће већма они који примају изобиље благодати и дар правде у животу царовати кроз једнога Исуса Христа!

18. Зато дакле као што за гријех једнога дође осуђење на све људе, тако и правдом једнога дође на све људе оправдање живота.

Јован 12:32, Јевр. 2:9

19. Јер као што непослушањем једнога човјека посташе многи грјешни, тако ће и послушањем једнога бити многи праведни.

20. А закон дође уз то да се умножи гријех; јер гдје се умножи гријех ондје се још већма умножи благодат,

Лука 7:47, Јован 15:22, Рим. 3:20, Рим. 7:13, Гал. 3:19, 1 Тим. 1:14

21. Да као што царова гријех за смрт, тако и благодат да царује правдом за живот вјечни, кроз Исуса Христа Господа нашега.

Рим. 7:13, Рим. 8:2

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga