1. Или не знате, браћо (јер говорим онима који знаду закон), да закон влада над човјеком докле је жив?

2. Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њезин умре, раздријеши се од закона мужевљега.

3. Зато дакле док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другога.

4. За то, браћо моја, и ви умријесте закону тијелом Христовим, да будете другога, онога што уста из мртвијех, да плод донесемо Богу.

5. Јер кад бијасмо у тијелу, бијаху сласти грјеховне, које закон рађаху у удима нашима да се смрти плод доноси.

6. А сад умрвши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо (Богу) у обновљењу Духа а не у старини слова.

7. Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон гријех? Боже сачувај! него ја гријеха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: не зажели.

8. А гријех узе почетак кроз заповијест, и начини у мени сваку жељу; јер је гријех без закона мртав.

9. А ја живљах некад без закона; а кад дође заповијест, онда гријех оживље,

10. А ја умријех, и нађе се да ми заповијест би за смрт која бјеше дата за живот.

11. Јер гријех узевши почетак кроз заповијест превари ме, и уби ме њоме.

12. Тако је дакле закон свет и заповијест света и праведна и добра.

13. Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! него гријех, да се покаже гријех добром чинећи ми смрт, да буде гријех одвише грјешан заповијешћу.

14. Јер знамо да је закон духован; а ја сам тјелесан, продан под гријех:

15. Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на што мрзим оно чиним.

16. Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар.

17. А ово више ја не чиним него гријех који живи у мени.

18. Јер знам да добро не живи у мени, то јест у тијелу мојему. Јер хтјети имам у себи, али учинити добро не налазим.

19. Јер добро шта хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним.

20. А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него гријех који живи у мени.

21. Налазим дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони.

22. Јер имам радост у закону Божијему по унутрашњему човјеку;

23. Али видим други закон у удима својима, који се супроти закону ума мојега, и заробљава ме законом грјеховнијем који је у удима мојима.

24. Ја несрећни човјек! Ко ће ме избавити од тијела смрти ове?

25. Захваљујем Богу својему кроз Исуса Христа Господа нашега. Тако дакле ја сам умом својијем служим закону Божијему а тијелом закону грјеховноме.