1. Тада ме подиже дух, и однесе ме на источна врата дома Господњега која гледају на исток, и гле, на вратима бијаше двадесет и пет људи, и међу њима видјех Језанију сина Азурова и Фелатију сина Венајина, поглаваре народне.

2. И рече ми: сине човјечји, ови људи смишљају безакоње, и зло свјетују у том граду,

3. Говорећи: није близу; да градимо куће; овај је град лонац а ми месо.

4. Зато пророкуј против њих, пророкуј, сине човјечји.

5. И паде на ме дух Господњи и рече ми: реци: овако вели Господ: доме Израиљев, тако говористе, и знам мисли срца вашега.

6. Многе побисте у том граду, и напунисте улице њихове побијенијех.

7. Зато овако вели Господ Господ: које побисте и побацасте усред њега, они су месо, а он је лонац, а вас ћу извести из њега.

8. Бојите се мача; мач ћу пустити на вас, говори Господ Господ.

9. И извешћу вас из њега, и даћу вас у руке туђинцима, и извршићу на вама судове.

10. Од мача ћете пасти, на међи Израиљевој судићу вам, и познаћете да сам ја Господ.

11. Овај град неће вам бити лонац нити ћете ви бити у њему месо; на међи Израиљевој судићу вам.

12. И познаћете да сам ја Господ, јер по уредбама мојим не ходисте нити закона мојих извршивасте, него чинисте по законима тијех народа што су око вас.

13. А кад пророковах, умрије Фелатија син Венајин; тада падох на лице своје и повиках иза гласа и рекох: јаох Господе Господе! хоћеш ли да истријебиш остатак Израиљев?

14. А глас Господњи дође ми говорећи:

15. Сине човјечји, браћа су твоја, браћа твоја, родбина твоја и дом Израиљев васколики, којима говорише Јерусалимљани: идите далеко од Господа, нама је дата земља у нашљедство.

16. Зато реци: овако вели Господ Господ: ако их и одагнах далеко међу народе, ако их и расијах по земљама, опет ћу им бити светиња за мало у земљама у које отидоше.

17. Зато реци: овако вели Господ Господ: сабраћу вас из народа и покупићу вас из земаља у које се расијасте, и даћу вам земљу Израиљеву.

18. И кад дођу у њу, избациће из ње све гадове њезине и све гнусобе њезине.

19. И даћу им једно срце и нов дух метнућу у њих, и извадићу из тијела њихова камено срце и даћу им срце месно,

20. Да би ходили по мојим уредбама и држали моје законе и извршивали их; и биће ми народ, и ја ћу им бити Бог.

21. А којима срце иде по жељи гнусоба њиховијех и гадова њиховијех, њихов ћу пут обратити на њихову главу, говори Господ Господ.

22. Потом махнуше херувими крилима својим, и точкови отидоше према њима, и слава Бога Израиљева бјеше озго над њима.

23. И подиже се слава Господња исред града, и стаде на гори која је с истока граду.

24. А мене дух подиже и однесе у утвари духом Божјим у Халдејску к робљу; и утвара коју видјех отиде од мене.

25. И казах робљу све ријечи Господње што ми показа.