1. А друге године царовања Навуходоносорова усни Навуходоносор сан, и узнемири му се дух и сан га прође.

2. И рече цар да дозову враче и звјездаре и гатаре и Халдеје да кажу цару сан његов. И дођоше и сташе пред царем.

3. И рече им цар: усних сан, и узнемири ми се дух како бих дознао што сам снио.

4. А Халдеји рекоше цару Сирски: царе, да си жив довијека! приповједи сан слугама својим, па ћемо ти казати што значи.

5. А цар одговори и рече Халдејима: заборавио сам; ако ми не кажете што сам снио и што значи, бићете исјечени и куће ће ваше бити буништа.

6. Ако ли ми кажете што сам снио и што значи, добићете од мене даре и поклоне и велику част; кажите ми дакле што сам снио и што значи.

7. Одговорише опет и рекоше: нека цар приповједи сан слугама својим, па ћемо казати што значи.

8. Цар одговори и рече: доиста видим да хоћете времена да добијете; јер видите да сам заборавио.

9. Али ако ми не кажете што сам снио и што значи, један вам је суд; јер сте се договорили да кажете преда мном лаж и пријевару док се промијени вријеме; зато кажите ми сан, па ћу видјети да ми можете казати што значи.

10. Одговорише Халдеји цару и рекоше: нема човјека на земљи који би могао казати цару то што иште; зато ниједан цар ни кнез ни властелин није нигда искао тако што од врача или звјездара или Халдејца.

11. И што цар иште врло је тешко; нити има другога који би могао казати цару осим богова, који не живе међу људима.

12. Зато се цар разљути и разгњеви врло, и заповједи да се погубе сви мудраци Вавилонски.

13. И кад изиде заповијест, те убијаху мудраце, тражаху и Данила и другове његове да их убију.

14. Тада Данило одговори мудро и разумно Ариоху заповједнику стражарском, који бијаше изашао да убија мудраце Вавилонске;

15. Одговори и рече Ариоху властелину цареву: зашто је тако нагла заповијест од цара? Тада Ариох каза ствар Данилу.

16. А Данило отиде и замоли цара да му остави времена, пак ће казати цару што сан значи.

17. Потом отиде Данило кући својој, и каза ствар Ананији, Мисаилу и Азарији, друговима својим,

18. Да се моле за милост Богу небескому ради те тајне, да не би погинули Данило и другови му с осталијем мудрацима Вавилонским.

19. И објави се тајна Данилу у ноћној утвари; тада Данило благослови Бога небескога.

20. Проговори Данило и рече: да је благословено име Господње од вијека до вијека; јер је његова мудрост и сила;

21. И он мијења времена и часе; смеће цареве, и поставља цареве; даје мудрост мудрима и разум разумнима.

22. Он открива што је дубоко и сакривено, зна што је у мраку, и свјетлост код њега станује.

23. Тебе, Боже отаца мојих, хвалим и славим, што си ми дао мудрост и силу, и што си ми објавио зашто те молисмо објавив нам ствар цареву.

24. Тада отиде Данило к Ариоху, којега цар бјеше одредио да погуби мудраце Вавилонске; и дошав овако му рече: не губи мудраца Вавилонских; изведи ме пред цара да кажем цару што сан значи.

25. Тада Ариох брже изведе Данила пред цара, и овако му рече: нађох човјека између робља Јудина, који ће казати цару што сан значи.

26. А цар проговори и рече Данилу, који се зваше Валтасар: можеш ли ми казати сан који сам снио и што значи?

27. Одговори Данило цару и рече: тајне које цар иште не могу казати цару мудраци ни звјездари ни врачи ни гатари.

28. Него има Бог на небу који открива тајне и јавља цару Навуходоносору што ће бити до пошљетка. Сан твој и што ти је видјела глава на постељи твојој ово је:

29. Теби, царе, дођоше мисли на постељи што ће бити послије, и онај који објављује тајне показа ти што ће бити.

30. А мени се ова тајна није објавила мудрошћу која би у мене била мимо све живе, него зато да се јави цару што сан значи и да дознаш мисли срца својега.

31. Ти, царе, видје а то лик велик; велик бијаше лик и свјетлост му силна, и стајаше према теби, и страшан бијаше на очима.

32. Глава томе лику бијаше од чистога злата, прси и мишице од сребра, трбух и бедра од мједи,

33. Голијени му од гвожђа, а стопала које од гвожђа које од земље.

34. Ти гледаше докле се одвали камен без руку, и удари лик у стопала мједена и земљана, и сатр их.

35. Тада се сатр и гвожђе и земља и мјед и сребро и злато, и поста као пљева на гумну у љето, те однесе вјетар, и не нађе му се мјесто; а камен, који удари лик, поста гора велика и испуни сву земљу.

36. То је сан; а сада ћемо казати цару што значи.

37. Ти си, царе, цар над царевима, јер ти Бог небески даде царство, силу и крјепост и славу;

38. И гдје год живе синови људски, звјери пољске и птице небеске, дао ти је у руке, и поставио те господарем над свијем тијем. Ти си она глава златна.

39. А након тебе настаће друго царство, мање од твојега; а потом треће царство, мједено, које ће владати по свој земљи.

40. А четврто ће царство бити тврдо као гвожђе, јер гвожђе сатире и троши све, и као гвожђе што све ломи, тако ће сатрти и поломити.

41. А што си видио стопала и прсте које од кала лончарскога које од гвожђа, биће царство раздјељено, али ће бити у њему тврђе од гвожђа, јер си видио гвожђе помијешано с калом лончарским.

42. И што прсти у ногу бијаху које од гвожђа које од кала, царство ће бити нешто јако а нешто трошно.

43. А што си видио гвожђе помијешано са калом лончарским, то ће се они помијешати сјеменом човјечијим, али неће прионути један за другога као што се гвожђе не може смијешати с калом.

44. А у вријеме тијех царева Бог ће небески подигнути царство које се довијека неће расути, и то се царство неће оставити другом народу; оно ће сатрти и укинути сва та царства, а само ће стајати довијека,

45. Како си видио гдје се од горе одвали камен без руку и сатр гвожђе, мјед, као, сребро и злато. Бог велики јави цару што ће бити послије; сан је истинит, и тумачење му вјерно.

46. Тада цар Навуходоносор паде на лице своје, и поклони се Данилу, и заповједи да му принесу принос и кад.

47. Цар проговори Данилу и рече: доиста, ваш је Бог Бог над боговима и господар над царевима, и који објављује тајне, кад си могао открити ову тајну.

48. Тада цар узвиси Данила, и даде му многе велике дарове и учини га господарем свој земљи Вавилонској и поглаварем над свијем мудрацима Вавилонским.

49. И Данило измоли у цара, те постави над пословима земље Вавилонске Седраха, Мисаха и Авденага, а Данило оста на двору цареву.