1. А једанаесте године први дан мјесеца дође ми ријеч Господња говорећи:

2. Сине човјечји, што Тир говори за Јерусалим: ха, ха! разбише се врата народима, обратише се к мени, напунићу се кад опустје;

3. Зато овако вели Господ Господ: ево мене на те, Тире, и довешћу многе народе на те као да бих довео море с валима његовијем.

4. И они ће обалити зидове Тирске и куле у њему раскопати, и омешћу прах његов и претворићу га у го камен.

5. И постаће мјесто да се разастиру мреже усред мора, јер ја говорих, вели Господ Господ, и биће грабеж народима.

6. И кћери његове по пољу изгинуће од мача, и познаће да сам ја Господ.

7. Јер овако вели Господ Господ: ево, ја ћу довести на Тир Навуходоносора цара Вавилонскога са сјевера, цара над царевима, с коњма и с колима и с коњицима и с војскама и многим народом.

8. Кћери твоје по пољу побиће мачем, и начиниће према теби куле, и ископаће опкопе према теби, и подигнуће према теби штитове.

9. И намјестиће убојне справе према зидовима твојим, и развалиће куле твоје оружјем својим.

10. Од мноштва коња његовијех покриће те прах, од праске коњика и точкова и кола затрешће се зидови твоји, кад стане улазити на твоја врата као што се улази у град испроваљиван.

11. Копитама коња својих изгазиће све улице твоје, побиће народ твој мачем, и ступови силе твоје попадаће на земљу.

12. И поплијениће благо твоје и разграбити трг твој, и развалиће зидове твоје и лијепе куће твоје разорити, и камење твоје и дрва твоја и прах твој бациће у воду.

13. И прекинућу јеку пјесама твојих, и глас китара твојих неће се више чути.

14. И учинићу од тебе го камен, бићеш мјесто гдје се разастиру мреже, нећеш се више сазидати; јер ја Господ говорих, вели Господ Господ.

15. Овако вели Господ Господ Тиру: неће ли се задрмати острва од праске падања твојега, кад зајаочу рањеници, кад покољ буде у теби?

16. Сви ће кнезови морски сићи с пријестола својих и скинуће са себе плаште и свући са себе везене хаљине, и обући ће се у страх; сједеће на земљи, и дрктаће сваки час и чудити се теби.

17. И нарицаће за тобом и говориће ти: како пропаде, славни граде! у ком живљаху поморци, који бијаше јак на мору, ти и становници твоји, који страх задаваху свјема који живљаху у теби.

18. Сад ће се уздрхтати острва кад паднеш, и смешће се острва по мору од пропасти твоје.

19. Јер овако вели Господ Господ: кад те учиним пустијем градом, као што су градови у којима се не живи, кад пустим на те бездану, и велика те вода покрије,

20. И кад те свалим с онима који слазе у јаму к старом народу, и намјестим те на најдоњим крајевима земље, у пустињи старој с онима који слазе у јаму, да се не живи у теби, тада ћу опет поставити славу у земљи живијех.

21. Учинићу да будеш страхота кад те нестане, и тражиће те и нећеш се наћи довијека, говори Господ Господ.