1. Јер ће се смиловати Господ на Јакова, и опет ће изабрати Израиља, и намјестиће их у земљи њиховој, и прилијепиће се к њима дошљаци и придружиће се дому Јаковљеву.

2. Јер ће их узети народи и одвести на мјесто њихово, и наслиједиће их Израиљци у земљи Господњој да им буду слуге и слушкиње, и заробиће оне који их бјеху заробили, и биће господари својим насилницима.

3. И кад те смири Господ од труда твојега и муке и од љутога ропства у ком си робовао,

4. Тада ћеш изводити ову причу о цару Вавилонском и рећи ћеш: како неста настојника, неста данка?

5. Сломи Господ штап безбожницима, палицу владаоцима,

6. Која је љуто била народе без престанка, и гњевно владала над народима, и гонила немилице.

7. Сва земља почива и мирна је; пјевају иза гласа.

8. Веселе се с тебе и јеле и кедри Ливански говорећи: откако си пао, не долази нико да нас сијече.

9. Пакао доље усколеба се тебе ради да те срете кад дођеш, пробуди ти мртваце и све кнезове земаљске, диже с пријестола њиховијех све цареве народне.

10. Сви ће проговорити и рећи теби: и ти ли си изнемогао као ми? изједначио се с нама?

11. Спусти се у пакао понос твој, звека псалтира твојих; прострти су пода те мољци, а црви су ти покривач.

12. Како паде с неба, звијездо данице, кћери зорина? како се обори на земљу који си газио народе?

13. А говорио си у срцу свом: изаћи ћу на небо, више звијезда Божијих подигнућу пријесто свој, и сјешћу на гори зборној на страни сјеверној;

14. Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се с вишњим.

15. А ти се у пакао сврже, у дубину гробну.

16. Који те виде погледаће на те, и гледаће те говорећи: то ли је онај који је тресао земљу, који је дрмао царства,

17. Који је васиљену обраћао у пустињу, и градове њезине раскопавао? робље своје није отпуштао кући?

18. Сви цареви народни, свиколики, леже славно, сваки у својој кући.

19. А ти се избаци из гроба својега, као гадна грана, као хаљина побијенијех, мачем прободенијех, који слазе у јаму камену, као погажен стрв.

20. Нећеш се здружити с њима погребом, јер си земљу своју затро, народ си свој убио; неће се спомињати сјеме зликовачко док је вијека.

21. Приправите покољ синовима његовијем за безакоње отаца њиховијех да се не подигну и не наслиједе земље и не напуне васиљене градовима.

22. Јер ћу устати на њих, говори Господ над војскама, и затрћу име Вавилону и остатак, и сина и унука, говори Господ.

23. И начинићу од њега стан ћуковима и језера водена, и омешћу га метлом погибли, говори Господ над војскама.

24. Закле се Господ над војскама говорећи: доиста, биће како сам смислио, и како сам наумио извршиће се.

25. Потрћу Асирца у земљи својој, на горама својим изгазићу га; тада ће се скинути с њих јарам његов, и бреме његово с плећа њиховијех скинуће се.

26. То је намишљено свој земљи, и то је рука подигнута на све народе.

27. Јер је Господ над војскама наумио, ко ће разбити? и његову руку подигнуту ко ће одвратити?

28. Године које умрије цар Ахаз би објављено ово бреме:

29. Немој се радовати, земљо Филистејска сваколика, што се сломи прут онога који те је био; јер ће из коријена змијињега никнути змија василинска, и плод ће му бити змај огњени крилати.

30. И првенци сиромашки нахраниће се, и убоги ће почивати без страха; а твој ћу коријен уморити глађу, и остатак твој он ће побити.

31. Ридајте, врата; вичи, граде; растопила си се, сва земљо Филистијска, јер са сјевера иде дим и нико се неће осамити у зборовима његовијем.

32. И шта ће се одговорити посланицима народнијем? Да је Господ основао Сион и да ће у њ утјецати невољници народа његова.