1. Сиђи и сједи у прах, дјевојко, кћери Вавилонска; сједи на земљу, нема пријестола, кћери Халдејска; јер се нећеш више звати њежна и љупка.

2. Узми жрвње, и мељи брашно откриј косу своју, изуј се, загали голијени, иди преко ријека.

3. Откриће се голотиња твоја, и видјеће се срамота твоја; осветићу се, и нико ми неће сметати.

4. Име је избавитељу нашему Господ над војскама, светац Израиљев.

5. Сједи мучећи, и уђи у таму, кћери Халдејска; јер се нећеш више звати госпођа царствима.

6. Разгњевих се на народ свој, оскврних нашљедство своје и предадох га теби у руке; а ти им не показа милости; на старце си метала претешки јарам свој;

7. И говорила си: довијека ћу бити госпођа; али никад нијеси то узимала на ум, нити си помишљала шта ће бити на пошљедак.

8. Сада дакле чуј ово, која живиш у сластима и без бриге сједиш и говориш у срцу свом: ја сам, и нема друге осим мене, нећу бити удовица нити ћу осиротјети.

9. То ће ти обоје доћи уједанпут, у исти дан, да осиротиш и обудовиш, доћи ће ти потпуно, ради мноштва чини твојих и ради велике силе чарања твога.

10. Јер си се поуздала у злоћу своју говорећи: нико ме не види. Мудрост твоја и знање твоје преварише те, те си говорила у срцу свом: ја сам, и осим мене нема друге.

11. Зато ће доћи на те зло, а нећеш знати одакле излази, и попашће те невоља, да је нећеш моћи одбити, и доћи ће на те уједанпут погибао, за коју нећеш знати.

12. Стани сада с врачањем својим и с мноштвом чини својих, око којих си се трудила од младости своје, не би ли се помогла, не би ли се окријепила.

13. Уморила си се од мноштва намјера својих; нека стану сада звјездари, који гледају звијезде, који проричу свакога мјесеца, и нека те сачувају од онога што ће доћи на те.

14. Гле, они су као пљева, огањ ће их спалити, ни сами себе неће избавити из пламена; неће остати угља да се ко огрије, ни огња да би се посједјело код њега.

15. Таки ће бити они с којима си се трудила и с којима си трговала од младости своје, разбјећи ће се сваки на своју страну; неће бити никога да те избави.