1. А Мардохеј дознав све шта би, раздрије хаљине своје и обуче се у костријет и посу се пепелом и пође по граду вичући иза гласа горко.

2. И дође до пред врата царева, јер не бјеше слободно ући на врата царева у костријети.

3. И у свијем земљама, у које год мјесто дође ријеч царева и заповијест његова, би велика жалост међу Јеврејима и пост и плач и јаук, и многи у костријети и пепелу лежаху.

4. И дођоше дјевојке Јестирине и дворани њезини, и јавише јој: и царица се ожалости веома, и посла хаљине да преобуку Мардохеја и да скину с њега костријет; али он не прими.

5. Тада дозва Јестира Атаха дворанина царева, којега јој бјеше дао да јој служи, и заповједи му за Мардохеја да разбере шта му је и зашто.

6. И отиде Атах к Мардохеју на улицу градску која бијаше пред вратима царевијем.

7. И Мардохеј му каза све што му се догодило и за сребро што је обрекао Аман дати у цареву ризницу за Јудејце да их истријеби;

8. И пријепис од заповијести која би проглашена у Сусану да се истријебе, даде му да је покаже Јестири и јави, и да јој наручи да отиде к цару и да га умилостиви и да га моли за свој народ.

9. И вративши се Атах каза Јестири ријечи Мардохејеве.

10. А Јестира рече Атаху и заповједи му да каже Мардохеју:

11. Знају све слуге цареве и народ по земљама царевијем да ко би год, човјек или жена, ушао к цару унутра у двор не будући позван, један је закон за њ, да се погуби, осим коме би цар пружио златну палицу, тај остаје жив; а ја нијесам звана да уђем к цару, ово је тридесет дана.

12. И казане бише Мардохеју ријечи Јестирине.

13. А Мардохеј опет поручи Јестири: немој мислити да ћеш се мимо све Јудејце избавити у дому цареву.

14. Јер ако ти узмучиш сада, доћи ће помоћ и избављење Јудејцима с друге стране, а ти и дом оца твојега погинућете; и ко зна нијеси ли за овако вријеме дошла до царства.

15. Тада рече Јестира да одговоре Мардохеју:

16. Иди, скупи све Јудејце што се налазе у Сусану, и постите за ме, и не једите ни пијте за три дана ни дању ни ноћу; и ја ћу са својим дјевојкама постити такођер, па ћу онда отићи к цару, ако и није по закону, и ако погинем, нека погинем.

17. Тада отиде Мардохеј и учини све како му заповједи Јестира.