1. Ријечи Немије сина Ахалијина. Мјесеца Хислева године двадесете кад бијах у Сусану граду,

2. Дође Ананије један од браће моје с некима из Јудеје; и запитах их за Јудејце, за остатак што бјеше остао од ропства и за Јерусалим.

3. А они ми рекоше: остатак што оста од ропства ондје у земљи, у великој је невољи и срамоти, и зид је Јерусалимски разваљен и врата су му огњем попаљена.

4. А кад чух те ријечи, сједох и плаках, и тужих неколико дана, и постих и молих се пред Богом небеским,

5. И рекох: ох Господе Боже небески, Боже велики и страшни, који чуваш завјет и милост онима који те љубе и држе твоје заповијести.

6. Нека буде ухо твоје пригнуто и очи твоје отворене да чујеш молитву слуге својега којом се сада молим пред тобом дан и ноћ за синове Израиљеве, слуге твоје, и исповиједам гријехе синова Израиљевијех којима ти згријешисмо.

7. Скривисмо ти и не држасмо заповијести ни уредаба ни закона које си заповиједио преко Мојсија слуге својега.

8. Али се опомени ријечи коју си заповједио Мојсију слузи својему говорећи: ви ћете згријешити и ја ћу вас расијати међу народе;

9. Али ако се обратите к мени и станете држати заповијести моје и творити их, ако будете загнани и на крај свијета, сабраћу вас оданде и одвешћу вас на мјесто које сам изабрао да ондје настаним име своје.

10. А ово су слуге твоје и народ твој, који си искупио силом својом великом и руком својом крјепком.

11. Ох Господе! нека буде ухо твоје пригнуто и молитви слуге твојега и к молитви слуге твојега и к молитви слуга твојих, који су ради бојати се имена твојега, и дај данас срећу слузи свјему и учини да нађе милост пред овијем човјеком. А ја бијах пехарник царев.