1. Мојсијева, глава 26
1. Али наста глад у земљи сврх прве глади која бјеше за времена Аврамова; и Исак отиде к Авимелеху цару Филистејском у Герар.
2. И јави му се Господ и рече: немој ићи у Мисир, него сједи у земљи коју ћу ти казати.
3. Сједи у тој земљи, и ја ћу бити с тобом, и благословићу те; јер ћу теби и сјемену твојему дати све ове земље, и потврдићу заклетву, којом сам се заклео Авраму оцу твојему.
4. И умножићу сјеме твоје да га буде као звијезда на небу, и даћу сјемену твојему све ове земље; и у сјемену твојем благословиће се сви народи на земљи.
5. Зато што је Аврам слушао глас мој и чувао наредбу моју, заповјести моје и правила моја и законе моје.
7. А људи у мјесту оном питаху за жену његову, а он говораше: сестра ми је. Јер се бојаше казати: жена ми је; да ме, вели, не убију ови људи ради Ревеке, јер је лијепа.
8. И кад проведе много времена ондје, догоди се, те погледа Авимелех цар Филистејски с прозора, и видје Исака гдје се шали с Ревеком женом својом.
9. И дозва Авимелех Исака и рече: та то ти је жена; како си казао: сестра ми је? А Исак му одговори: рекох: да не погинем с ње.
10. А Авимелех рече: шта си нам учинио? Лако је могао ко од народа овога лећи с твојом женом, те би нас ти увалио у гријех.
11. И заповједи Авимелех свему народу својему говорећи: ко се дотакне овога човјека или жене његове, погинуће.
12. И Исак стаде сијати у оној земљи, и доби оне године по сто, тако га благослови Господ.
13. И обогати се човјек, и напредоваше све већма, те поста силан.
14. И имаше оваца и говеда и много слуга; а Филистеји му завиђаху,
15. Па све студенце које бјеху ископале слуге оца његова за времена Аврама оца његова заронише Филистеји, и засуше их земљом.
16. И Авимелех рече Исаку: иди од нас, јер си постао силнији од нас.
17. И Исак отиде оданде, и разапе шаторе у долини Герарској, и настани се ондје.
18. И стаде Исак откопавати студенце, који бјеху ископани за времена Аврама оца његова, и које заронише Филистеји по смрти Аврамовој; и прозва их именима која им бјеше надио отац његов.
19. И копајући слуге Исакове у оном долу нађоше студенац живе воде.
20. Али се свадише пастири Герарски с пастирима Исаковим говорећи: наша је вода. И надједе име оном студенцу Есек, јер се свадише с њим.
21. Послије ископаше други студенац, па се и око њега свадише, зато га назва Ситна.
22. Тада се подиже оданде, и ископа други студенац, и око њега не би свађе; зато га назва Реховот, говорећи: сад нам даде Господ простора да растемо у овој земљи.
23. И отиде оданде горе у Вирсавеју.
24. И исту ноћ јави му се Господ, и рече: ја сам Бог Аврама оца твојега. Не бој се, јер сам ја с тобом, и благословићу те и умножићу сјеме твоје Аврама ради слуге својега.
25. И начини ондје жртвеник, и призва име Господње; и ондје разапе шатор свој; и слуге Исакове ископаше ондје студенац.
26. И дође к њему Авимелех из Герара с Охозатом пријатељем својим и с Филохом војводом својим.
27. А Исак им рече: што сте дошли к мени, кад мрзите на ме и отјерасте ме од себе?
28. А они рекоше: видјесмо заиста да је Господ с тобом, па рекосмо: нека буде заклетва између нас, између нас и тебе; хајде да ухватимо вјеру с тобом:
29. Да нам не чиниш зла, као што се ми тебе не дотакосмо и као што ми теби само добро чинисмо, и пустисмо те да идеш на миру, и ето си благословен од Господа.
30. Тада их он угости; те једоше и пише.
31. А сјутрадан уставши рано, заклеше се један другоме, и отпусти их Исак и отидоше од њега с миром.
32. Исти дан дошавши слуге Исакове казаше му за студенац који ископаше, и рекоше му: нађосмо воду.
33. И назва га Савеја; отуда се зове град онај Вирсавеја до данашњега дана.
34. А кад би Исаву четрдесет година, узе за жену Јудиту кћер Веоха Хетејина, и Васемату кћер Елона Хетејина.
35. И оне задаваху много јада Исаку и Ревеци.
 |
 |
 |
 |