4. Мојсијева, глава 27

 

1. Тада дођоше кћери Салпада сина Офера сина Галада сина Махира сина Манасијина, од племена Манасије сина Јосифова, а имена им бјеху Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса.

4 Мој. 14:35, 4 Мој. 26:33, 4 Мој. 36:1, 4 Мој. 36:2, 4 Мој. 36:11, Ис.Н. 17:3, 1 Дн. 7:15

2. И стадоше пред Мојсија и пред Елеазара свештеника и пред кнезове и сав збор на вратима шатора од састанка, и рекоше:

3. Отац наш умрије у пустињи, али не бјеше у друштву с онима који се побунише на Господа у буни Корејевој, него умрије од гријеха својега, а не остави синова.

4 Мој. 14:22, 4 Мој. 14:29, 4 Мој. 16:1, 4 Мој. 26:64, Рим. 5:12

4. Зашто да се истријеби име оца нашега из породице његове зато што није имао сина? Дај нам нашљедство међу браћом оца нашега.

5. И изнесе Мојсије ствар њихову пред Господа.

2 Мој. 18:15, 3 Мој. 24:12, Приче 3:5

6. А Господ рече Мојсију говорећи:

Ис.Н. 17:4

7. Право говоре кћери Салпадове; подај им право да имају нашљедство међу браћом оца својега, и пренеси нашљедство оца њихова на њих.

4 Мој. 36:2, 4 Мој. 36:4, Ис.Н. 17:4

8. А синовима Израиљевијем кажи и реци: кад ко умре а нема сина, онда пренесите нашљедство његово на кћер његову;

9. Ако ли ни кћери нема, онда подајте нашљедство његово браћи његовој;

10. Ако ли ни браће нема, онда подајте нашљедство његово браћи оца његова;

11. Ако ли нема ни браће очине, онда подајте нашљедство његово оному ко му је најближи у роду његову, и нека је његово. И то нека буде синовима Израиљевијем закон за суђење, како заповједи Господ Мојсију.

4 Мој. 35:29

12. Још рече Господ Мојсију: изиди на гору ову Аваримску, и види земљу коју сам дао синовима Израиљевијем.

5 Мој. 3:27, 5 Мој. 32:49

13. И кад је видиш, прибраћеш се к роду својему и ти, као што се прибрао Арон брат твој.

4 Мој. 20:24, 4 Мој. 20:28, 4 Мој. 31:2, 5 Мој. 10:6

14. Јер не послушасте ријечи моје у пустињи Сину у свађи народној, кад је требало да ме прославите на води пред очима њиховијем. То је вода од свађе у Кадису у пустињи Сину.

2 Мој. 17:7, 4 Мој. 20:1, 4 Мој. 20:13, 4 Мој. 20:24, 5 Мој. 1:37, Псал. 106:32

15. И рече Мојсије Господу говорећи:

16. Господе Боже духовима и сваком тијелу, постави човјека над овијем збором,

4 Мој. 16:22, Зах. 12:1, Јевр. 12:9

17. Који ће излазити пред њима и који ће долазити пред њима, који ће их изводити, и опет доводити, да не би био збор Господњи као овце које немају пастира.

5 Мој. 31:2, 1 Сам. 8:20, 1 Цар. 22:17, 2 Дн. 1:10, 2 Дн. 18:16, Мат. 9:36

18. А Господ рече Мојсију: узми к себи Исуса сина Навина, човјека у ком је дух мој, и метни руку своју на њ,

1 Мој. 41:38

19. И изведи га пред Елеазара свештеника и пред сав збор, и подај му заповјести пред њима.

5 Мој. 31:7

20. И подај му од славе своје, да га слуша сав збор синова Израиљевијех.

4 Мој. 11:17, 5 Мој. 34:9, Ис.Н. 1:15, 1 Сам. 10:6, 2 Цар. 2:15

21. И нека стаје пред Елеазара свештеника да га пита за суд Урим пред Господом; по заповијести његовој нека полазе и по заповијести његовој нека долазе он и сви синови Израиљеви с њим и сав збор.

3 Мој. 8:8, 5 Мој. 33:8, Ис.Н. 9:14, Суд. 1:1, 1 Сам. 14:19, 1 Сам. 22:10, 1 Сам. 23:9, 1 Сам. 28:6, 1 Сам. 30:7

22. И учини Мојсије како му заповједи Господ; и узев Исуса постави га пред Елеазара свештеника и пред сав збор.

23. И метну руке своје на њ, и даде му заповијести, како бјеше заповједио Господ преко Мојсија.

5 Мој. 3:28, Иса. 55:4

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga