3. Мојсијева, глава 24

 

1. Још рече Господ Мојсију говорећи:

2. Заповједи синовима Израиљевим нека ти донесу уља маслинова чиста, цијеђена, за видјело, да жишци горе вазда.

2 Мој. 27:20, 2 Мој. 39:37, 4 Мој. 8:2

3. Пред завјесом свједочанства у шатору од састанка Арон ће их намјештати да горе од вечера до јутра пред Господом вазда законом вјечним од кољена до кољена.

4. На свијетњак чисти намјештаће жишке пред Господом вазда.

2 Мој. 31:8

5. И узми бијелога брашна, и испеци дванаест колача, сваки колач да буде од двије десетине ефе.

2 Мој. 40:24

6. И постави их у два реда, по шест у један ред, на чистом столу пред Господом.

7. И на сваки ред метни када чистога, да буде за сваки хљеб спомен, жртва огњена Господу.

8. Сваке суботе нека их поставља свештеник пред Господом вазда узимајући од синова Израиљевих законом вјечним.

1 Сам. 21:6

9. И биће Аронови и синова његовијех, који ће јести на мјесту светом, јер им је светиња над светињама од огњенијех жртава Господњих законом вјечним.

2 Мој. 29:33, 3 Мој. 8:31, 1 Сам. 21:6, Мат. 12:4, Мар. 2:26, Лука 6:4

10. А изађе син једне Израиљке, којему је отац био Мисирац, међу синове Израиљеве, и свади се у околу син жене Израиљке с неким Израиљцем.

11. И псујући син жене Израиљке похули на име Божије, те га доведоше к Мојсију; а мати му бјеше по имену Саломита, кћи Давријина, од племена Данова.

2 Мој. 18:22, Јов 1:5, Иса. 8:21

12. И метнуше га у затвор докле им се каже шта ће чинити с њим по ријечи Господњој.

4 Мој. 15:34

13. А Господ рече Мојсију говорећи:

14. Изведи тога псовача напоље из окола, и нека сви који су чули метну руке своје на главу његову, и нека га сав народ заспе камењем.

5 Мој. 17:7

15. А синовима Израиљевим кажи и реци: ко би год похулио Бога својега, носиће гријех свој.

3 Мој. 5:1, 4 Мој. 9:13

16. Ко би ружио име Господње, да се погуби, сав народ да га заспе камењем; и дошљак и домородац који би ружио име Господње, да се погуби.

1 Цар. 21:10, Псал. 74:10, Псал. 74:18, Мат. 12:31, Мар. 3:28, Мар. 14:64, Јован 19:7

17. И ко убије човјека, да се погуби.

1 Мој. 9:6, 5 Мој. 19:11, 5 Мој. 27:24, Мат. 26:52, Откр. 13:10

18. А ко убије живинче, нека врати друго, живинче за живинче.

19. И ко рани ближњега својега, како учини тако да му буде:

5 Мој. 19:21, Мат. 5:38

20. Улом за улом, око за око, зуб за зуб; како оштети тијело човјеку, онако да му се учини.

2 Мој. 21:24, 5 Мој. 19:21, Мат. 5:38

21. Ко убије живинче, да врати друго; али ко убије човјека, да се погуби.

2 Мој. 21:33

22. Закон да вам је један, дошљаку да буде као и рођеном у земљи. Јер сам ја Господ Бог ваш.

2 Мој. 12:49, 3 Мој. 19:34, 4 Мој. 15:16

23. И Мојсије каза синовима Израиљевим, а они изведоше псовача напоље из окола, и засуше га камењем; и учинише синови Израиљеви како Господ заповједи Мојсију.

5 Мој. 13:9

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga