1. Још рече Господ Мојсију на гори Синајској говорећи:

2. Кажи синовима Израиљевим, и реци им: кад дођете у земљу коју вам ја дајем, нека празнује земља суботу Господњу.

3. Шест година засијевај њиву своју, и шест година режи виноград свој и сабирај род.

4. А седма година нека буде субота за одмор земљи, субота Господња; немој сијати у пољу својем ни резати винограда својега.

5. Што само од себе роди иза жетве твоје немој жети, и грожђа у винограду својем нерезаном немој брати; нека буде година одмора земљи.

6. Али што роди земља за почивања својега, оно нека вам буде храна, теби и слузи твојему и слушкињи твојој и најамнику твојему и укућанину твојему који је код тебе.

7. И стоци твојој и свијем животињама што су у твојој земљи, сав род њезин нека буде храна.

8. И наброј седам седмина година, седам пута по седам година, тако да ти седам седмина година буде четрдесет и девет година.

9. Тада заповједи нека затруби труба десети дан седмога мјесеца, на дан очишћења нека труби труба по свој земљи вашој.

10. И посветите годину педесету, и прогласите слободу у земљи свима који живе у њој; то нека вам је опросна година, и тада се вратите сваки на своју баштину, и сваки у род свој вратите се.

11. Опросна година да вам је та педесета година; немојте сијати, нити жањите што само роди те године, нити берите грожђа у виноградима нерезанијем.

12. Јер је опросна година; нека вам је света; са свакога поља једите род његов.

13. Те године опросне вратите се сваки на своју баштину.

14. И ако продаш што ближњему својему или купиш што од ближњега својега, не варајте један другога.

15. Према броју година по опросној години купуј од ближњега својега, и према броју година у које ћеш брати род нека ти продаје.

16. Што више буде година то ће цијена бити већа ономе што купујеш, а што мање буде година то ће мања бити цијена, јер ти се продаје број љетина.

17. Зато не варајте један другога, него се бојте Бога својега; јер сам ја Господ Бог ваш.

18. Држите уредбе моје и чувајте законе моје и вршите их, па ћете живјети у земљи без страха.

19. И земља ће рађати род свој, и јешћете га, и бићете сити, и живјећете у њој без страха.

20. И ако бисте рекли: шта ћемо јести седме године, ето нећемо сијати нити ћемо брати љетине?

21. Пустићу благослов свој на вас шесте године, те ће родити за три године.

22. И сијаћете осме године, а јешћете љетину стару до девете године, докле не приспије род њезин, јешћете стари.

23. Али да се земља не продаје за свагда, јер је моја земља, а ви сте дошљаци и укућани код мене.

24. Зато по свој земљи државе ваше нека се откупљују земље.

25. Ако осиромаши брат твој и прода нешто од баштине своје, а послије дође ко од рода његова најближи њему да откупи, нека откупи што брат његов продаде.

26. Ако ли не би имао никога да откупи, него би се помогао и зглавио колико треба за откуп,

27. Онда нека одбије године откако је продао, па што остане нека исплати ономе коме је продао, и тако нека опет дође до своје баштине.

28. Ако ли нема колико би требало вратити, онда остаје ствар продана у онога који је купио до године опросне, а опросне године оставиће се, и он ће се вратити на своју баштину.

29. Ко прода кућу у којој се сједи у мјесту ограђену зидом, властан је откупити је докле се не наврши година дана откако је прода; цијелу годину дана има власт откупити је.

30. А ако не откупи за годину дана, онда остаје кућа у мјесту ограђену зидом ономе који је купио сасвијем од кољена на кољено, и неће је оставити опросне године.

31. А куће по селима, које нијесу ограђене зидом, нека се узимају као њиве, могу се откупити, и године опросне враћају се.

32. А мјеста Левитска и куће у мјестима њиховијем, свагда могу откупити Левити.

33. Али ко купи од Левита, нека опросне године остави купљену кућу и што је имао у мјесту; јер куће по мјестима Левитским јесу њихове међу синовима Израиљевим.

34. Али поље под мјестима њиховијем да се не продаје; јер је њихово достојање довијека.

35. Ако осиромаши брат твој и изнемогне рука његова поред тебе, прихвати га, и као странац и дошљак нека поживи уз тебе.

36. Немој узимати од њега камате ни добити; него се бој Бога, да би поживио брат твој уз тебе.

37. Новаца немој му давати на камату, нити му хране своје позаимај ради добити.

38. Ја сам Господ Бог ваш, који сам вас извео из земље Мисирске да вам дам земљу Хананску и да вам будем Бог.

39. И ако осиромаши брат твој код тебе тако да ти се прода, немој га држати као роба;

40. Као најамник и као дошљак нека буде код тебе; до опросне године нека служи код тебе.

41. А онда нека иде од тебе са синовима својим, нека се врати у род свој, и на баштину отаца својих нека се врати.

42. Јер су моје слуге, које сам извео из земље Мисирске, нека се не продају као робови.

43. Немој господарити над њим жестоко, него се бој Бога својега.

44. А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

45. И између странаца који буду код вас, између њих купујте и из породица онијех који буду код вас, који се роде у земљи вашој, и ти нека вам буду имање.

46. Они ће постати ваши и синова ваших након вас, и биће вам достојање, да вам сваку службу врше до вијека; али над браћом својом, синовима Израиљевим, нико над братом својим да не господари жестоко.

47. Ако ли се обогати дошљак или гост који живи с тобом, а брат твој осиромаши код њега тако да се прода дошљаку, који живи с тобом, или коме год од туђега рода,

48. Кад се прода, може се откупити; ко год од браће његове нека га откупи;

49. Или стриц његов, или син стрица његова нека га откупи, или ко други од крви његове у роду његову нека га откупи; или ако се помогне, нека се сам откупи.

50. Нека се прорачуна с купцем својим од године кад се продао до године опросне, да цијена за коју се продао дође према броју година; као надничару нека му се рачуна вријеме које је отслужио.

51. Ако остаје још много година, према њима нека плати откуп од цијене за коју је купљен.

52. Ако ли остаје мало година до опросне године, нека се прорачуна с њим и нека плати откуп према тијем годинама.

53. Као најамник годишњи нека буде у њега, и нека не господари над њим жестоко на твоје очи.

54. Ако ли се овако не откупи, нека отиде године опросне и он и синови његови с њим.

55. Јер су синови Израиљеви моје слуге, моје су слуге, које сам извео из земље Мисирске; ја сам Господ Бог ваш.