Рута, глава 3

 

1. Потом рече јој Нојемина свекрва њезина: кћери моја, не треба ли да ти потражим починка, да би ти добро било?

5 Мој. 4:40, Рута 1:9, Псал. 128:2, Јер. 22:15, 1 Кор. 7:36, 1 Тим. 5:8

2. Ево, није ли нам род Воз, код којега си била са дјевојкама његовијем? ево, он ће ову ноћ вијати јечам на гумну.

Рута 2:1, Рута 2:8

3. Умиј се дакле, и намажи се, и обуци хаљине своје на се, па иди на гумно; али да не дозна за те човјек докле не једе и не напије се.

2 Сам. 14:2, Језек. 23:40

4. Па кад легне, запамти мјесто гдје легне, па онда отиди и дигни покривач с ногу његовијех, те лези ондје; а он ће ти казати шта ћеш радити.

5. А Рута јој рече: што ми год кажеш, учинићу.

Ефес. 6:1, Кол. 3:20

6. И отиде на гумно и учини све што јој заповједи свекрва.

7. А Воз једавши и пивши и провеселивши се отиде те леже код стога; а она дође полако, подиже покривач с ногу његовијех и леже.

Суд. 19:6, 2 Сам. 13:28, Јест. 1:10

8. А кад би око поноћи трже се човјек и обрну се, а гле, жена лежаше код ногу његовијех.

9. И он јој рече: ко си? Одговори: ја сам Рута слушкиња твоја; рашири крило своје на слушкињу своју, јер си ми осветник.

Рута 2:20, Језек. 16:8

10. А он рече: Господ да те благослови, кћери моја; ова потоња милост коју ми показујеш већа је од прве, што нијеси тражила младића, ни сиромашна ни богата.

Рута 1:8, Рута 2:20

11. Зато сада, кћери моја, не бој се; што год речеш учинићу ти; јер зна цијело мјесто народа мојега да си поштена жена.

Приче 12:4

12. Јест истина, ја сам ти осветник; али има јоште ближи од мене.

Рута 4:1, 2 Сам. 19:42, 1 Сол. 4:6

13. Преноћи овдје; па сјутра ако те хтједбуде узети, добро, нека узме; ако ли не хтједбуде узети, ја ћу те узети, тако жив био Господ! Спавај до јутра.

5 Мој. 25:5, Суд. 8:19, Рута 4:5, Јер. 4:2, Мат. 22:24, Јевр. 6:16

14. И она спава код ногу његовијех до јутра; потом уста док још не могаше човјек човјека распознати, јер Воз рече: да се не дозна да је жена долазила на гумно.

Рим. 12:17, 1 Кор. 10:32, 2 Кор. 8:21, 1 Сол. 5:22, 1 Пет. 2:12

15. И рече: дај огртач који имаш на себи; и држи га. И она га подржа, а он јој измјери шест мјерица јечма, и напрти јој и она отиде у град.

16. И дође свекрви својој, која јој рече: шта би кћери моја? А она јој каза све што јој учини онај човјек.

17. И рече: овијех шест мјерица јечма даде ми, јер ми рече: немој се вратити празна к свекрви својој.

18. А она јој рече: почекај, кћери моја, док дознаш како ће изаћи; јер онај човјек неће се смирити док не сврши ствар данас.

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga