1. И би глад за времена Давидова три године засопце. И Давид потражи лице Господње; а Господ му рече: то је са Саула и с дома његова крвничкога, што погуби Гаваоњане.

2. Тада цар сазва Гаваоњане и говори им. А Гаваоњани не бјеху од синова Израиљевијех, него остатак од Амореја, којима се бјеху заклели синови Израиљеви, али Саул гледаше да их побије ревнујући за синове Израиљеве и Јудине.

3. И рече Давид Гаваоњанима: шта да вам учиним и чим да вас намирим, да благословите достојање Господње?

4. А Гаваоњани му рекоше: не тражимо ни сребра ни злата од Саула или од дома његова, нити да се ко погуби у Израиљу. А он рече: шта дакле велите да вам учиним?

5. Тада рекоше цару: ко нас је потро и радио да нас истријеби, да нас не буде нигдје у међама Израиљевијем,

6. Од његовијех синова нека нам се да седам људи да их објесимо Господу у Гаваји Саула избраника Господњега. И рече цар: ја ћу дати.

7. Али цар поштједе Мефивостеја сина Јонатана сина Саулова ради заклетве Господње, која би међу њима, међу Давидом и Јонатаном сином Сауловијем.

8. И узе цар два сина Ресфе кћери Ајине, које роди Саулу, Армонија и Мефивостеја, и пет синова Михале кћери Саулове, које роди Адрилу сину Варзелаја Меолаћанина.

9. И даде их у руке Гаваоњанима, а они их објесише на гори пред Господом; и сва седморица погибоше заједно; а бише убијени првијех дана жетве, у почетку јечмене жетве.

10. А Ресфа кћи Ајина узе врећу, и прострије по стијени у почетку жетве докле не паде на њих дажд са неба, и не дадијаше птицама небеским да падају на њих дању ни звјерима пољским ноћу.

11. И јавише Давиду шта учини Ресфа кћи Ајина, иноча Саулова.

12. И Давид отиде те узе кости Саулове и кости Јонатана сина његова од грађана у Јавису Галадову, који их бијаху украли с улице Вет-Санске, гдје их објесише Филистеји кад убише Филистеји Саула на Гелвуји.

13. И однесе оданде кости Саулове и кости Јонатана сина његова, па скупише и кости објешенијех.

14. И погребоше их с костима Сауловијем и Јонатана сина његова у земљи Венијаминовој у Сили у гробу Киса оца његова, и учинише све како заповједи цар. Тако се послије тога умилостиви Господ земљи.

15. И наста опет рат између Филистеја и Израиља, и Давид отиде са слугама својим, и бише се с Филистејима тако да Давид суста.

16. Тада Јесви-Венов, који бјеше од синова Рафајевијех, и у копљу му бјеше триста сикала мједи, и имаше ново оружје, шћаше да убије Давида.

17. Али му поможе Ависај син Серујин, и удари Филистејина и уби га. Тада се заклеше људи Давидови рекавши му: нећеш више ићи с нама у бој да не угасиш видјела Израиљева.

18. Послије тога наста опет рат с Филистејима у Гову; и тада Сивехај Хусаћанин уби Сафа, који бијаше од синова Рафајевих.

19. И опет наста други рат у Гову с Филистејима; и тада Елханан син Јаре-Орегимов Витлејемац уби брата Голијата Гетејина, којему копљача бјеше као вратило.

20. И опет наста рат у Гату, гдје бијаше један човјек врло висок, који имаше по шест прста на рукама и на ногама, свега двадесет и четири, и он бијаше такођер рода Рафајева.

21. И ружаше Израиља те га уби Јонатан син Саме брата Давидова.

22. Та четворица бијаху синови истога Рафаја из Гата, и погибоше од руке Давидове и од руке слуга његовијех.