1. Бреме пустињи на мору. Као вихори који пролазе на југ, тако ће доћи из пустиње, из земље страшне.

2. Љута утвара јави ми се. Невјерник невјеру чини, пустошник пустоши; ходи, Еламе; опколи, Мидијо! свему уздисању учинићу крај.

3. Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи.

4. Срце ми се смете, гроза ме подузе; ноћ милина мојих претвори ми се у страх.

5. Постави сто, стражар нека стражи; једи, пиј; устајте кнезови, мажите штитове.

6. Јер овако ми рече Господ: иди, постави стражара да ти јави што види.

7. И видје кола, и два реда коњика; кола с магарцима и кола с камилама; и пажаше добро великом пажњом.

8. И повика као лав: господару, ја стојим једнако на стражи дању, и стојим на стражи по сву ноћ.

9. И ево дођоше на колима људи, у два реда коњици. Тада повика и рече: паде, паде Вавилон, и сви резани ликови богова његовијех разбише се о земљу.

10. Вршају мој, и пшенице гумна мојега! што чух од Господа над војскама, Бога Израиљева, јавих вам.

11. Бреме Думи. Виче к мени неко са Сира: стражару! шта би ноћас? стражару! шта би ноћас?

12. Стражар рече: доћи ће јутро, али и ноћ; ако ћете тражити, тражите, вратите се, дођите.

13. Бреме Арапској. По шумама у Арапској ноћиваћете, путници Дедански!

14. Изнесите воде пред жедне, који живите у земљи Теми, сретите с хљебом бјегунца.

15. Јер ће бјежати од мача, од мача голога, од лука запетога и од жестокога боја.

16. Јер овако ми рече Господ: за годину, као што је година најамничка, нестаће све славе Кидарске.

17. И што остане храбријех стријелаца синова Кидарских, биће мало; јер Господ Бог Израиљев рече.