1. А ти наричи за кнезовима Израиљевијем;

2. И реци: шта бјеше мати твоја? лавица; међу лавовима лежаше, млад своју међу лавовима храњаше.

3. И отхрани једно младе своје, и поста лавић, и научив се ловити ждераше људе.

4. И чуше народи за њ; ухвати се у јаму њихову, и одведоше га у веригама у земљу Мисирску.

5. А она кад видје гдје се нада али јој над пропаде, узе једно младе своје, и учини од њега лавића.

6. И он идући међу лавовима поста лавић, и научи се ловити и ждераше људе.

7. И позна дворе њихове, и пустошаше градове њихове тако да опустје земља и што је у њој од рике његове.

8. И усташе на њ народи из околнијех земаља, и разапеше му мрежу своју, и ухвати се у јаму њихову.

9. И метнуше га у крлетку у веригама, и одведоше га цару Вавилонском, и метнуше га у град да му се више не чује глас по горама Израиљевијем.

10. Док бијаше миран, мати твоја бијаше као винова лоза, посађена крај воде, родна и граната бијаше од многе воде.

11. И бијаху на њој јаки прутови за палицу владалачку, и растом својим узвиси се изнад густијех грана, и би наочита висином својом, мноштвом грана својих.

12. Али би ишчупана у гњеву и на земљу бачена, и устока осуши род њезин; поломише се и посушише се јаки прутови њезини; огањ их прождрије.

13. А сада је посађена у пустињи, у земљи сухој и безводној.

14. И изађе огањ из прута грана њезинијех и прождрије род њезин да нема на њој прута јака за палицу владалачку. То је нарицање, и биће нарицање.