1. И одмах ујутру учинише вијећу главари свештенички са старјешинама и књижевницима, и сав сабор, и свезавши Исуса одведоше га и предадоше Пилату.

2. И упита га Пилат: јеси ли ти цар Јудејски? А он одговарајући рече му: ти кажеш.

3. И тужаху га главари свештенички врло.

4. А Пилат опет упита га говорећи: зар ништа не одговараш? Гледај шта свједоче на тебе.

5. Али Исус више не одговори ништа тако да се дивљаше Пилат.

6. А о сваком празнику пушташе им по једнога сужња кога искаху.

7. А бијаше један затворен, по имену Варава, са својијем другарима који су у буни учинили крв.

8. И повикавши народ стаде искати што им свагда чињаше.

9. А Пилат им одговори говорећи: хоћете ли да вам пустим цара Јудејскога?

10. Јер знадијаше да су га из зависти предали главари свештенички.

11. Али главари свештенички подговорише народ боље Вараву да ишту да им пусти.

12. А Пилат опет одговарајући рече им: а шта хоћете да чиним с тијем што га зовете царем Јудејскијем?

13. А они опет повикаше: распни га.

14. А Пилат им рече: а какво је зло учинио? А они иза гласа викаху: распни га.

15. А Пилат желећи угодити народу пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да га разапну.

16. А војници га одведоше у судницу, и сазваше сву чету војника,

17. И обукоше му скерлетну кабаницу, и оплетавши вијенац од трња метнуше на њ.

18. И стадоше га поздрављати говорећи: здраво, царе Јудејски!

19. И бијаху га по глави трском, и пљуваху на њ, и падајући на кољена поклањаху му се.

20. И кад му се наругаше, свукоше с њега скерлетну кабаницу, и обукоше га у његове хаљине и изведоше га да га разапну.

21. И натјераше некога Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, који иђаше из поља, да му понесе крст.

22. И доведоше га на мјесто Голготу, које ће рећи: коштурница.

23. И даваху му да пије вино са смирном, а он не узе.

24. И кад га разаспеше, раздијелише хаљине његове бацајући коцке за њих ко ће шта узети.

25. А бијаше сахат трећи кад га разапеше.

26. И бијаше натпис његове кривице написан: цар Јудејски.

27. И с њим распеше два хајдука, једнога с десне а једнога с лијеве стране њему.

28. И изврши се писмо које говори: и метнуше га међу злочинце.

29. И који пролажаху хуљаху на њ машући главама својима и говорећи: аха! ти што цркву разваљујеш и за три дана начињаш.

30. Помози сам себи и сиђи с крста.

31. Тако и главари свештенички с књижевницима ругаху се говорећи један другоме: другима поможе, а себи не може помоћи.

32. Христос цар Израиљев нека сиђе сад с крста да видимо, па ћемо му вјеровати. И они што бијаху с њим разапети ругаху му се.

33. А у шестоме сахату би тама по свој земљи до сахата деветога.

34. И у деветоме сахату повика Исус иза гласа говорећи: Елои! Елои! лама савахтани? које значи: Боже мој! Боже мој! зашто си ме оставио?

35. И неки од онијех што стајаху ондје чувши то говораху: ено зове Илију.

36. А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше га говорећи: станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.

37. А Исус повика иза гласа, и издахну.

38. И завјес црквени раздрије се на двоје с врха до на дно.

39. А кад видје капетан који стајаше према њему да с таком виком издахну, рече: заиста човјек овај син Божиј бјеше.

40. А бијаху и жене које гледаху издалека, међу којима бјеше и Марија Магдалина и Марија Јакова малога и Јосије мати, и Соломија,

41. Које иђаху за њим и кад бјеше у Галилеји, и служаху му; и друге многе које бијаху дошле с њим у Јерусалим.

42. И кад би у вече (јер бијаше петак, то јест у очи суботе),

43. Дође Јосиф из Ариматеје, поштен савјетник, који и сам царства Божијега чекаше, и усуди се те уђе к Пилату и заиска тијело Исусово.

44. А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана запита га: је ли давно умро?

45. И дознавши од капетана, даде тијело Јосифу.

46. И купивши платно, и скинувши га, обави платном, и метну га у гроб који бјеше исјечен у камену, и навали камен на врата од гроба.

47. А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху гдје га метаху.