1. Јер сваки поглавар свештенички који се из људи узима, за људе се поставља на службу к Богу, да приноси даре и жртве за гријехе,

2. Који може пострадати с онима који не знаду и залазе; јер је и он под слабошћу.

3. И зато је дужан како за народне тако и за своје гријехе приносити.

4. И нико сам себи не даје части, него који је позван од Бога, као и Арон.

5. Тако и Христос не прослави сам себе да буде поглавар свештенички, него онај који му рече: ти си мој син, ја те данас родих.

6. Као што и на другоме мјесту говори: ти си свештеник вавијек по реду Мелхиседекову.

7. Он у дане тијела својега мољења и молитве к ономе који га може избавити од смрти с виком великом и са сузама приношаше, и би утјешен по својој побожности.

8. Иако и бијаше син Божиј, али од онога што пострада научи се послушању.

9. И савршивши се, постаде свима који га послушаше узрок спасенија вјечнога.

10. И би наречен од Бога поглавар свештенички по реду Мелхиседекову.

11. За којега бисмо вам имали много говорити што је тешко исказати; јер сте постали слаби на слушању.

12. Јер ви који би ваљало да сте учитељи по годинама, опет требујете да учите које су прва слова ријечи Божије; и постадосте да требате млијека, а не јаке хране.

13. Јер који се год храни млијеком, не разумије ријечи правде, јер је дијете.

14. А савршенијех је тврда храна, који имају осјећања дугијем учењем обучена за разликовање и добра и зла.