1. Године тридесет шесте царовања Асина изиде Васа цар Израиљев на Јуду, и стаде зидати Раму да не да никому отићи к Аси цару Јудину ни од њега доћи.

2. Тада узе Аса сребро и злато из ризница дома Господњега и дома царева, и посла Вен-Ададу цару Сирскому, који живљаше у Дамаску, и поручи:

3. Вјера је између мене и тебе, између оца мојега и оца твојега, ево шаљем ти сребра и злата, хајде поквари вјеру коју имаш са Васом царем Израиљевијем, еда би отишао од мене.

4. И послуша Вен-Адад цара Асу, и посла војводе своје на градове Израиљеве, и освојише Ијон и Дан и Авел-Мајим и све градове Нефталимове у којима бијаху житнице.

5. А кад Васа то чу, преста зидати Раму и остави дјело своје.

6. Тада цар Аса узе сав народ Јудин, те однесоше камење из Раме и дрво, чим зидаше Васа, и од њега сазида Гавају и Миспу.

7. А у то вријеме дође Ананије видјелац к Аси цару Јудину и рече му: што си се поуздао у цара Сирскога а нијеси се поуздао у Господа Бога својега, зато се војска цара Сирскога измаче из твојих руку.

8. Нијесу ли Етиопљани и Лувеји имали велике војске с врло много кола и коњика? па кад си се поуздао у Господа, даде ти их у руке.

9. Јер очи Господње гледају по свој земљи да би показивао силу своју према онима којима је срце цијело према њему. Лудо си у том радио; зато ће отселе бити ратови на те.

10. Тада се Аса разгњеви на пророка, и врже га у тамницу, јер се расрди на њ за то; и потлачи Аса неке из народа у то вријеме.

11. Али гле дјела Асина, прва и пошљедња, ено записана су у књизи о царевима Јудинијем и Израиљевијем.

12. И разбоље се Аса тридесет девете године царовања својега од ногу, и болест његова би врло тешка, али ни у болести својој не тражи Господа него љекаре.

13. И тако почину Аса код отаца својих, и умрије четрдесет прве године царовања својега.

14. И погребоше га у гробу његову, који ископа себи у граду Давидову, и метнуше га на постељу коју бјеше напунио мирисавијех ствари и масти зготовљенијех вјештином апотекарском, и спалише му их врло много.