1. А синови Израиљеви чинише што је зло пред Господом, и Господ их даде у руке Мадијанима за седам година.

2. И осили рука Мадијанска над Израиљем, те од страха Мадијанскога начинише себи синови Израиљеви јаме које су по горама, и пећине и ограде.

3. И кад би Израиљци посијали, долажаху Мадијани и Амалици и источни народ, долажаху на њих.

4. И ставши у око против њих, потираху род земаљски дори до Газе, и не остављаху хране у Израиљу, ни овце ни вола ни магарца.

5. Јер се подизаху са стадима својим и са шатором својим, и долажаху као скакавци, тако много, и не бјеше броја њима и камилама њиховијем, и долазећи у земљу пустошаху је.

6. Тада осиромаши Израиљ веома од Мадијана, и повикаше ка Господу синови Израиљеви.

7. А кад повикаше синови Израиљеви ка Господу од Мадијана,

8. Господ посла пророка синовима Израиљевијем, а он им рече: овако вели Господ Бог Израиљев: ја сам вас извео из Мисира, и извео сам вас из дома ропскога,

9. И избавио сам вас из руке Мисирске и из руке свијех онијех који вас мучаху; и одагнао сам их испред вас, и дао сам вама земљу њихову.

10. Пак вам рекох: ја сам Господ Бог ваш, на бојте се богова Амореја у којих земљи живите. Али не послушасте гласа мојега.

11. Потом дође анђео Господњи и сједе под храстом у Офри који бијаше Јоаса Авијезерита; а син његов Гедеон врсијаше пшеницу на гумну, да би побјегао с њом од Мадијана.

12. И јави му се анђео Господњи, и рече му: Господ је с тобом, храбри јуначе!

13. А Гедеон му рече: о господару мој! кад је Господ с нама, зашто нас снађе све ово? и гдје су сва чудеса његова, која нам приповиједаше оци наши говорећи: није ли нас Господ извео из Мисира? а сада нас је оставио Господ и предао у руке Мадијанима.

14. А Господ га погледа и рече му: иди у тој сили својој, и избавићеш Израиља из руку Мадијанских. Не послах ли те?

15. А он му рече: о Господе, чим ћу избавити Израиљ? ето, род је мој најсиромашнији у племену Манасијину, а ја сам најмањи у дому оца својега.

16. Тада му рече Господ: ја ћу бити с тобом, те ћеш побити Мадијанце као једнога.

17. А Гедеон му рече: ако сам нашао милост пред тобом, дај ми знак да ти говориш са мном.

18. Немој отићи одавде докле се ја не вратим к теби и донесем дар свој и ставим преда те. А он рече: чекаћу докле се вратиш.

19. Тада отиде Гедеон, и зготови јаре и од ефе брашна хљебове пријесне, и метну месо у котарицу а јуху у лонац, и донесе му под храст, и постави.

20. А анђео Божји рече му: узми то месо и те хљебове пријесне, и метни на ону стијену, а јуху пролиј. И он учини тако.

21. Тада анђео Господњи пружи крај од штапа који му бјеше у руци и дотаче се меса и хљебова пријеснијех; и подиже се огањ са стијене и спали месо и хљебове пријесне. И анђео Господњи отиде испред очију његових.

22. А Гедеон видјећи да бјеше анђео Господњи, рече: ах Господе Боже! зато ли видјех анђела Господњега лицем к лицу?

23. А Господ му рече: буди миран, не бој се, нећеш умријети.

24. И Гедеон начини ондје олтар Господу, и назва га мир Господњи. Стоји и данас у Офри Авијезеритској.

25. И исту ноћ рече му Господ: узми јунца, који је оца твојега, јунца другога од седам година; и раскопај олтар Валов који има отац твој, и исијеци луг који је код њега.

26. И начини олтар Господу Богу својему наврх ове стијене, на згодну мјесту, па онда узми другога јунца, и принеси жртву паљеницу на дрвима онога луга који исијечеш.

27. Тада узе Гедеон десет људи између слуга својих, и учини како му заповједи Господ; али се бојаше дома оца својега и мјештана, те не учини дању него учини ноћу.

28. А кад ујутру усташе мјештани, а то раскопан олтар Валов и луг код њега исјечен; а јунац други принесен на жртву паљеницу на олтару начињеном.

29. И рекоше један другому: ко то учини? И траживши и распитавши рекоше: Гедеон син Јоасов учини то.

30. Па рекоше мјештани Јоасу: изведи сина својега да се погуби, што раскопа олтар Валов и што исијече луг код њега.

31. А Јоас рече свјема који стајаху око њега: ви ли хоћете да браните Вала? ви ли хоћете да га избавите? ко га брани, погинуће јутрос. Ако је бог, нека сам расправи с њим што му је раскопао олтар.

32. И прозва га онога дана Јеровал говорећи: нека расправи с њим Вал што му је раскопао олтар.

33. А сви Мадијани и Амалици и источни народ бијаху се скупили и прешавши преко Јордана бијаху стали у око у долини Језраелу.

34. А дух Господњи наоружа Гедеона, и он затруби у трубу, и скупи око себе породицу Авијезерову.

35. И посла гласнике по свему племену Манасијину, и скупише се око њега; посла гласнике и у племе Асирово и Завулоново и Нефталимово, те и они изидоше пред њих.

36. Тада рече Гедеон Богу: ако ћеш ти избавити мојом руком Израиља, као што си рекао,

37. Ево, ја ћу метнути руно на гумну: ако роса буде само на руну а по свој земљи сухо, онда ћу знати да ћеш мојом руком избавити Израиља, као што си рекао.

38. И би тако; јер кад уста сјутрадан, исциједи руно, и истече роса из руна пуна здјела.

39. Опет рече Гедеон Богу: немој се гњевити на ме, да проговорим још једном; да обидем руном још једном, нека буде само руно сухо, а по свој земљи нека буде роса.

40. И Бог учини тако ону ноћ; и би само руно сухо а по свој земљи би роса.