1. Боже! незнабошци дођоше у достојање твоје; оскврнише свету цркву твоју, Јерусалим претворише у зидине.

2. Трупље слуга твојих дадоше птицама небескијем да их једу, тијела светаца твојих звијерима земаљским.

3. Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не бјеше ко да погребе.

4. Постадосмо потсмијех у сусједа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас.

5. Докле ћеш се, Господе, једнако гњевити, јарост твоја горјети као огањ?

6. Излиј гњев свој на народе који те не знају, и на царства која не призивљу твојега имена.

7. Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустише.

8. Не помињи пређашњих безакоња наших, већ похитај да нас пресретеш милосрђем својим, јер смо веома олошали.

9. Помози нам, Боже, спаситељу наш, ради славе имена својега, избави нас и очисти од гријеха наших ради имена својега.

10. Зашто да говоре незнабошци: гдје је Бог њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за пролиту крв слуга твојих!

11. Нека изађу пред лице твоје уздаси сужањски, силом мишице своје сачувај намијењене смрти.

12. Седмином врати у њедра сусједима нашим ружење, којим те ружише, Господе!

13. А ми народ твој и овце паше твоје довијека ћемо тебе славити и од кољена на кољено казивати хвалу твоју.