Приче Соломунове, глава 4
1. Слушајте, дјецо, наставу очину, и пазите да бисте познали мудрост.
2. Јер вам добру науку дајем, не остављајте закона мојега.
3. Кад бијах син у оца својега млад, и јединац у матере своје,
4. Он ме учаше и говораше ми: нека прими срце твоје ријечи моје, држи заповијести моје и бићеш жив.
5. Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не отступај од ријечи уста мојих.
6. Немој је оставити, и чуваће те, љуби је, и храниће те.
7. Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум.
8. Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш.
9. Метнуће ти на главу вијенац од милина, красну круну даће ти.
10. Слушај, сине мој, и прими ријечи моје, и умножиће ти се године животу.
11. Учим те путу мудрости, водим те стазама правијем.
12. Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути.
13. Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот.
14. Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалијех људи не ступај.
15. Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га.
16. Јер не спавају ако не учине зла, и не долази им сан ако кога не оборе.
17. Јер једу хљеб безбожности и пију вино насиља.
18. А пут је праведнички као свијетло видјело, које све већма свијетли док не буде прави дан.
19. А пут је безбожнички као мрак, не знају на што ће се спотакнути.
20. Сине мој, слушај ријечи моје, пригни ухо своје бесједи мојој.
21. Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца својега.
22. Јер су живот онима који их налазе и здравље свему тијелу њихову.
23. Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот.
24. Уклони од уста својих опачину и од усана својих неваљалство удаљи.
25. Очи твоје нека гледају управо и вјеђе твоје нека се управљају право пред тобом.
26. Мјери стазу ногама својим, и сви путови твоји нека су поравњени.
27. Не сврћи ни надесно ни налијево, одвраћај ногу своју ода зла.