1. Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

2. Сине човјечји, пророкуј против пророка Израиљевијех који пророкују, и реци тијем који пророкују из свога срца: чујте ријеч Господњу.

3. Овако говори Господ Господ: тешко лудијем пророцима који иду за својим духом а ништа нијесу видјели.

4. Пророци су твоји, Израиљу, као лисице по пустињама.

5. Не излазите на проломе и не ограђујете дома Израиљева да би се одржао у боју у дан Господњи.

6. Виде таштину и гатање лажно, па говоре: Господ каже, а Господ их није послао, и дају над да ће се ријеч испунити.

7. Не виђате ли ташту утвару и не говорите ли лажно гатање? а опет кажете: Господ рече; а ја не рекох.

8. Зато овако вели Господ Господ: зато што говорите таштину и видите лаж, зато ево мене на вас, говори Господ Господ.

9. И рука ће моја бити против пророка који виде таштину и гатају лаж; неће их бити у збору народа мога, и у пријепису дома Израиљева неће бити записани, нити ће доћи у земљу Израиљеву; и познаћете да сам ја Господ Господ.

10. Зато, зато што преластише народ мој говорећи: мир је, а мира не бјеше; и један озида зид, а други га намазаше кречем неваљалијем;

11. Реци онијем што мажу неваљалијем кречем да ће пасти; доћи ће силан дажд, и ви, камење великога града, пашћете и олуја ће развалити.

12. И гле, кад падне зид, неће ли вам се рећи: гдје је креч којим мазасте?

13. Зато овако вели Господ Господ: развалићу олујом у гњеву свом, и силан ће дажд доћи у гњеву мом, и камење великога града у јарости мојој да потре.

14. И развалићу зид који намазасте неваљалијем кречем, и оборићу га на земљу да ће му се открити темељ, и пашће, и ви ћете изгинути усред њега, и познаћете да сам ја Господ.

15. И тако ћу навршити гњев свој на зиду и на онима који га мажу кречем неваљалијем, и рећи ћу вам: нема зида, нити онијех који га мазаше,

16. Пророка Израиљевијех који пророкују Јерусалиму и виде му утваре за мир, а мира нема, говори Господ Господ.

17. А ти, сине човјечји, окрени лице своје према кћерима народа својега, које пророкују из свога срца, и пророкуј против њих.

18. И реци: овако вели Господ Господ: тешко онима које шију узглавља под све лактове и граде покривала на главу свакога раста да лове душе. Ловите душе мојега народа, а своје ли ћете душе сачувати?

19. И скврните ме код народа мојега за грст јечма и за залогај хљеба убијајући душе, које не би требало да умру, и чувајући у животу душе које не треба да живе, лажући народу мојему, који слуша лаж.

20. Зато овако вели Господ Господ: ево мене на ваша узглавља, на која ловите душе да вам долијећу, и подераћу их испод лаката ваших, и пустићу душе које ловите да вам долијећу.

21. И подераћу покривала ваша и избавићу свој народ из ваших руку, и неће више бити у вашим рукама да вам буду лов, и познаћете да сам ја Господ.

22. Јер жалостисте лажју срце праведнику, којега ја не ожалостих, и кријеписте руке безбожнику да се не врати са свога злога пута да се сачува у животу.

23. Зато нећете виђати таштине и нећете више гатати, него ћу избавити народ свој из ваших руку, и познаћете да сам ја Господ.