4. Мојсијева, глава 19
1. Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:
2. Ово је уредба и закон што заповједи Господ говорећи: реци синовима Израиљевијем нека ти доведу јуницу црвену здраву, на којој нема мане, и која још није била у јарму;
3. И подајте је Елеазару свештенику, а он нека је изведе напоље из окола да је закољу пред њим.
4. И узевши Елеазар крви њезине на прст свој нека покропи крвљу према шатору од састанка седам пута.
5. Потом нека заповједи да се спали јуница пред његовијем очима; кожу њезину и месо њезино и крв њезину с балегом нека спале.
6. И свештеник узевши дрвета кедрова, исопа и црвца, нека баци у огањ гдје гори јуница.
7. Потом нека опере хаљине своје и опере тијело своје водом, па онда нека уђе у око, и нека буде свештеник нечист до вечера.
8. Тако и ко је спали, нека опере хаљине своје водом, и тијело своје нека опере водом, и нека буде нечист до вечера.
9. А чист човјек нека покупи пепео од јунице и изручи га иза окола на чисто мјесто, да се чува збору синова Израиљевијех за воду очишћења; то је жртва за гријех.
10. И онај који покупи пепео од јунице нека опере хаљине своје, и нека буде нечист до вечера. То нека је синовима Израиљевијем и дошљаку који се бави међу њима вјечан закон.
11. Ко се дотакне мртва тијела човјечијега, да је нечист седам дана.
12. Он нека се очисти оном водом трећи дан и седми дан, и биће чист; ако ли се не очисти трећи дан и седми, неће бити чист.
13. Ко се дотакне мртва тијела човјечијега па се не очисти, онај је оскрвнио шатор Господњи; зато да се истријеби она душа из Израиља; јер није покропљен водом очишћења, зато је нечист, и нечистота је његова на њему.
14. Ово је закон кад човјек умре у шатору: ко год уђе у онај шатор и ко год буде у шатору, нечист да је седам дана;
15. И сваки суд откривен, који не буде добро заклопљен, нечист је.
16. И ко се год дотакне у пољу посјеченога мачем или умрлога или кости човјечије или гроба, нечист да је седам дана.
17. И нека за нечистога узму пепела од јунице спаљене за гријех, и нека налију на њ воде живе у суд.
18. Потом нека узме чист човјек исопа и замочи у ону воду, и покропи њом шатор и све суде и људе који су у њему били; тако и онога који би се дотакао кости или човјека посјечена или умрла или гроба.
19. Чисти нечистога нека покропи трећи и седми дан; и кад га очисти седми дан, нека опере хаљине своје и себе нека опере водом, и биће чист увече.
20. А ко буде нечист па се не очисти, да се истријеби она душа из збора; јер је светињу Господњу оскврнио, а није покропљен водом очишћења; нечист је.
21. И ово нека им је закон вјечан: и који покропи водом очишћења, нека опере хаљине своје; и ко се год дотакне воде очишћења, да је нечист до вечера.
22. И чега се год дотакне ко је нечист, да је нечисто; и ко се њега дотакне, да је нечист до вечера.