1. И рече Господ Мојсију говорећи:

2. Кажи Арону и синовима његовијем да се чувају од светијех ствари синова Израиљевих, да не би оскврнили свето име моје у оном што ми они посвећују; ја сам Господ.

3. Реци им: ко би год из сјемена вашега од кољена на кољено приступио к светијем стварима, које би посветили синови Израиљеви Господу, кад је нечистота његова на њему, тај нека се истријеби испред лица мојега; ја сам Господ.

4. Ко би год из сјемена Аронова био губав или би ишло сјеме од њега, нека не једе светијех ствари докле не буде чист; тако и који би се дотакао кога нечиста од мртва тијела или онога од кога је изашло сјеме.

5. Или ко би се дотакао чега што гамиже по земљи, од чега би се оскврнио, или човјека од којега би се оскврнио какве му драго нечистоте његове,

6. Ко би се дотакао такога чега, биће нечист до вечера; зато нека не једе светијех ствари ако не окупа тијела својега у води.

7. А кад зађе сунце, биће чист, и онда може јести од светијех ствари; јер му је храна.

8. Мрцинога или што раскине звјерка нека не једе, да се њим не скврни; ја сам Господ.

9. Тако нека држе што сам уредио да се држи, да не навуку на се гријеха и не умру од њега оскврнивши се. Ја сам Господ, који их посвећујем.

10. Нико други да не једе светијех ствари, ни укућанин свештеников ни надничар да не једе светијех ствари.

11. А кад свештеник купи кога за новце, тај нека их једе, и који се роди у кући његовој; они нека једу јела његова.

12. Али кћи свештеничка кад се уда за човјека другога племена, она да не једе од жртава подигнутијех светијех ствари.

13. А кћи свештеничка ако обудови, или је пусти муж, ако нема порода, нека се врати кући оца својега као што је била у дјетињству својем, хљеб оца својега нека једе; али нико другога племена да га не једе.

14. А ко би нехотице јео свету ствар, нека дометне пети дио и накнади свештенику свету ствар,

15. Да не би оскврнили светијех ствари синова Израиљевих, које приносе Господу,

16. И да не би навлачили на њих кара за пријеступ једући свете ствари њихове, јер сам ја Господ, који их посвећујем.

17. Још рече Господ Мојсију говорећи:

18. Кажи Арону и синовима његовијем и свијем синовима Израиљевијем и реци им: ко год од дома Израиљева или од странаца који су у Израиљу хоће да принесе жртву своју по каквом год завјету свом, или од добре воље своје дар, што се приноси Господу на жртву паљеницу,

19. Нека принесе драге воље мушко здраво од говеда или од оваца или од коза.

20. На чем би била мана, оно не приносите, јер вам се не би примило.

21. И кад ко хоће да принесе жртву захвалну Господу, извршујући завјет или од своје воље дајући дар, од говеда или од ситне стоке, нека буде здраво, да би било примљено; никаке мане да нема на њему.

22. Слијепо, или којему је што сломљено или одбијено, ни гутаво, ни краставо ни лишајиво, што је тако не приносите Господу, и не мећите их на олтар Господњи на жртву огњену.

23. А вола или овцу или козу са удом којим превеликим или премалим можеш принијети за добровољни дар; али за завјет неће се примити.

24. Ујаловљено увртањем, тучењем, кидањем или резањем, не приносите Господу; и не чините тога у земљи својој.

25. И из руке туђинске немојте узимати ни једне ствари да принесете хљеб Богу својему; јер је квар њихов у њима; имају ману, неће вам се примити.

26. Још рече Господ Мојсију говорећи:

27. Теле и јагње и јаре кад се омлади, нека буде седам дана код мајке своје, па од осмога дана и послије биће угодно за жртву огњену Господу.

28. А краве ни овце ни козе не кољите у један дан с младетом њезинијем.

29. И кад приносите Господу жртву ради хвале, принесите је драговољно.

30. Нека се једе истога дана, и не остављајте ништа до јутра; ја сам Господ.

31. Зато држите заповијести моје, и вршите их; ја сам Господ.

32. И немојте скврнити светога имена мојега, и ја ћу се светити међу синовима Израиљевим; ја сам Господ, који вас посвећујем.

33. Који сам вас извео из земље Мисирске да вам будем Бог; ја сам Господ.