1. И бјеше Неман војвода цара Сирскога човјек велик у господара својега и у части, јер преко њега сачува Господ Сирију; али тај велики јунак бјеше губав.

2. А из Сирије изиде чета и зароби у земљи Израиљској малу дјевојку, те она служаше жену Неманову.

3. И она рече својој госпођи: о да би мој господар отишао к пророку у Самарији! он би га опростио од губе.

4. Тада он отиде к своме господару и јави му говорећи: тако и тако каже дјевојка из земље Израиљске.

5. А цар Сирски рече му: хајде иди, а ја ћу послати књигу цару Израиљеву. И он отиде, и понесе десет таланата сребра и шест тисућа сикала злата и десеторе стајаће хаљине.

6. И однесе књигу цару Израиљеву која овако говораше: ето, кад ти дође ова књига, знај да шаљем к теби Немана слугу својега да га опростиш губе.

7. А кад цар Израиљев прочита књигу, раздрије хаљине своје и рече: зар сам ја Бог да могу убити и повратити живот, те шаље к мени да опростим човјека губе! Пазите и видите како тражи задјевице са мном.

8. А кад чу Јелисије човјек Божји да је цар Израиљев раздро хаљине своје, посла к цару и поручи: зашто си раздро хаљине своје? нека дође к мени, да позна да има пророк у Израиљу.

9. И тако дође Неман с коњма и колима својим, и стаде на вратима дома Јелисијева.

10. А Јелисије посла к њему и поручи: иди и окупај се седам пута у Јордану, и оздравиће тијело твоје, и очистићеш се.

11. Тада се расрди Неман и пође говорећи: гле! ја мишљах, он ће изаћи к мени, и стаће, и призваће име Господа Бога својега, и метнути руку своју на мјесто, и очистити губу.

12. Нијесу ли Авана и Фарфар воде у Дамаску боље од свијех вода Израиљских? не бих ли се могао у њима окупати и очистити? И окренувши се отиде гњеван.

13. Али слуге његове приступивши рекоше му говорећи: оче, да ти је казао пророк што велико, не би ли учинио? а зашто не би кад ти рече: окупај се, па ћеш се очистити?

14. И тако сиђе, и зарони у Јордан седам пута по ријечима човјека Божијега, и тијело његово поста као у малога дјетета, и очисти се.

15. Тада се врати к човјеку Божијему са пратњом својом и дошав стаде пред њим, и рече: ево сад видим да нема Бога нигдје на земљи до у Израиљу. Него узми дар од слуге својега.

16. Али он рече: тако да је жив Господ, пред којим стојим, нећу узети. И он наваљиваше на њ да узме; али он не хтје.

17. Тада рече Неман: кад нећеш, а оно нека се да слузи твојему ове земље колико могу понијети двије мазге. Јер слуга твој неће више приносити жртава паљеница ни других жртава другим боговима, него Господу.

18. А Господ нека опрости ово слузи твојему: кад господар мој уђе у дом Римонов да се поклони ондје, па се прихвати за моју руку, да се и ја поклоним у дому Римонову, нека опрости Господ слузи твојему кад се тако поклоним у дому Римонову.

19. А он му рече: иди с миром. И он отиде од њега, и пријеђе једно потркалиште.

20. Тада рече Гијезије слуга Јелисија човјека Божијега: гле, господар мој не хтје примити из руку тога Немана Сирца што бјеше донео. Али тако да је жив Господ потрчаћу за њим и узећу што од њега.

21. И Гијезије отрча за Неманом. А кад га видје Неман гдје трчи за њим, скочи с кола својих и срете га, па му рече: је ли добро?

22. А он рече: добро је. Господар мој посла ме да ти кажем: ево, баш сад дођоше к мени два младића из горе Јефремове, пророчки синови, дај за њих таланат сребра и двоје стајаће хаљине.

23. А Неман рече: узми и два таланта. И натјера га; и свеза два таланта сребра у два тобоца, и двоје стајаће хаљине, и даде двојици момака својих, да носе пред њим.

24. А он кад дође на брдо, узе из руку њиховијех и остави у једној кући, а људе отпусти, те отидоше.

25. Потом дошавши стаде пред господаром својим. А Јелисије му рече: откле Гијезије? А он рече: није ишао слуга твој никуда.

26. Али му он рече: зар срце моје није ишло онамо кад се човјек врати с кола својих преда те? Зар је то било вријеме узимати сребро и узимати хаљине, маслинике, винограде, овце, говеда, слуге и слушкиње?

27. Зато губа Неманова нека прионе за те и за сјеме твоје довијека. И отиде од њега губав, био као снијег.