1. А Јорам син Ахавов зацари се над Израиљем у Самарији осамнаесте године царовања Јосафатова над Јудом, и царова дванаест година.

2. И чињаше што је зло пред Господом, али не као отац његов и као мати његова, јер обори лик Валов који бјеше начинио отац његов.

3. Али оста у гријесима Јеровоама сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља, и не отступи од њих.

4. А Миса цар Моавски имаше много стоке, и даваше цару Израиљеву сто тисућа јагањаца и сто тисућа овнова под руном.

5. Али кад умрије Ахав, одметну се цар Моавски од цара Израиљева.

6. А цар Јорам изиде у то вријеме из Самарије и преброји свега Израиља.

7. И отиде, те посла к Јосафату цару Јудину и поручи му: цар Моавски одметну се од мене; хоћеш ли ићи са мном на војску на Моавце? А он рече: хоћу, ја као ти, мој народ као твој народ, моји коњи као твоји коњи.

8. Иза тога рече: а којим ћемо путем ићи? А он рече: преко пустиње Едомске.

9. И тако изиде цар Израиљев и цар Јудин и цар Едомски, и идоше путем седам дана, и не бијаше воде војсци ни стоци, која иђаше за њима.

10. И рече цар Израиљев: јаох! дозва Господ ова три цара да их преда у руке Моавцима.

11. А Јосафат рече: има ли ту који пророк Господњи да упитамо Господа преко њега? А један између слуга цара Израиљева одговори и рече: овдје је Јелисије син Сафатов, који је Илији пољевао водом руке.

12. Тада рече Јосафату: у њега је ријеч Господња: И отидоше к њему цар Израиљев и Јосафат и цар Едомски.

13. А Јелисије рече цару Израиљеву: шта је мени до тебе? иди ка пророцима оца својега и ка пророцима матере своје. А цар Израиљев рече му: не, јер Господ дозва ова три цара да их преда у руке Моавцима.

14. А Јелисије рече: тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, да не гледам на Јосафата цара Јудина, не бих марио за те нити бих те погледао.

15. Него сада доведите ми гудача. И кад гудач гуђаше, дође рука Господња нада њ;

16. И рече: овако вели Господ: начините по овој долини много јама.

17. Јер овако вели Господ: нећете осјетити вјетра нити ћете видјети дажда, али ће се долина ова напунити воде, те ћете пити и ви и људи ваши и стока ваша.

18. Па и то је мало Господу, него и Моавце ће вам предати у руке.

19. И раскопаћете све тврде градове, и све изабране градове, и посјећи ћете сва добра дрвета и заронити све изворе водене, и сваку њиву добру потрћете камењем.

20. А ујутру кад се приноси дар, гле, дође вода од Едомске, и напуни се земља воде.

21. А сви Моавци чувши да су изишли цареви да ударе на њих, сазваше све који се почињаху пасати и старије и стадоше на међи.

22. А ујутру кад усташе и сунце ограну над оном водом, угледаше Моавци према себи воду гдје се црвени као крв.

23. И рекоше: крв је; побили су се цареви, и један другога погубили; сада дакле на плијен, Моавци!

24. А кад дођоше до окола Израиљева, подигоше се Израиљци и разбише Моавце, те побјегоше испред њих, а они уђоше у земљу Моавску бијући их.

25. И градове њихове раскопаше, и на сваку добру њиву бацајући сваки по камен засуше је, и све изворе водене заронише, и сва добра дрвета посјекоше тако да само оставише камење у Кирарасету. И опколивши га праћари стадоше га бити.

26. А цар Моавски кад видје да ће га надвладати војска, узе са собом седам стотина људи, који махаху мачем, да продру кроз војску цара Едомскога, али не могоше.

27. Тада узе сина својега првенца који шћаше бити цар на његово мјесто, и принесе га на жртву паљеницу на зиду. Тада се подиже велики гњев на Израиља, те отидоше оданде и вратише се у своју земљу.