1. И говори Јелисије жени којој сина поврати у живот, и рече: устани и иди с домом својим, и склони се гдје можеш; јер је Господ дозвао глад која ће доћи и бити на земљи седам година.

2. А жена уста, и учини како рече човјек Божји, јер отиде с домом својим и оста у земљи Филистејској седам година.

3. А кад прође седам година, врати се жена из земље Филистејске, и отиде да моли цара за кућу своју и за њиву своју.

4. А цар говораше с Гијезијем, момком човјека Божијега, и рече: приповједи ми сва велика дјела која је учинио Јелисије.

5. А кад он приповједаше цару како је мртва оживио, гле, жена, којој је сина оживио, стаде молити цара за кућу своју и за њиву своју. А Гијезије рече: господару мој, царе, ово је она жена и ово је син њезин, којега је Јелисије оживио.

6. Тада цар запита жену, и она му приповједи. И цар јој даде једнога дворанина и рече му: поврати јој све што је њезино и све приходе од њива од дана кад је оставила земљу дори до сада.

7. Послије тога дође Јелисије у Дамаск, а цар Сирски Вен-Адад бијаше болестан, и јавише му говорећи: дошао је човјек Божји овамо.

8. А цар рече Азаилу: узми са собом дар и иди на сусрет човјеку Божијему, и преко њега питај Господа хоћу ли оздравити од ове болести.

9. Тада отиде Азаило на сусрет њему понесавши дар, свакојаких добријех ствари из Дамаска натоваренијех на четрдесет камила; и дошав стаде пред њим и рече: син твој Вен-Адад цар Сирски посла ме к теби говорећи: хоћу ли оздравити од ове болести?

10. А Јелисије му рече: иди, реци му: оздравићеш; али ми је Господ показао да ће умријети.

11. И упрвши очи у њ гледаше дуго и заплака се човјек Божји.

12. А Азаило му рече: што плаче господар мој? А он рече: јер знам какво ћеш зло учинити синовима Израиљевијем, градове ћеш њихове палити огњем, и младиће ћеш њихове сјећи мачем, и дјецу ћеш њихову разбијати и трудне жене њихове растрзати.

13. А Азаило рече: а шта је слуга твој, пас, да учини тако велику ствар? А Јелисије му рече: показао ми је Господ да ћеш ти бити цар у Сирији.

14. Тада отишав од Јелисија дође ка господару својему; а он му рече: што ти рече Јелисије? А он одговори: рече ми да ћеш оздравити.

15. Али сјутрадан узе Азаило покривач и замочивши га у воду прострије му по лицу, те умрије. А на његово мјесто зацари се Азаило.

16. Пете године царовања Јорама сина Ахавова над Израиљем, кад Јосафат бјеше цар Јудин, поче царовати Јорам син Јосафатов цар Јудин.

17. Имаше тридесет и двије године кад поче царовати, и царова осам година у Јерусалиму.

18. И хођаше путем царева Израиљевијех, као што је чинио дом Ахавов; јер кћи Ахавова бјеше му жена, те он чињаше што је зло пред Господом.

19. Али Господ не хтје затрти Јуде ради Давида слуге својега, као што му бјеше рекао да ће му дати видјело између синова његовијех довијека.

20. За његова времена одврже се Едом да не буде под Јудом, и постави цара над собом.

21. Зато отиде Јорам у Саир и сва кола његова с њим; и уста ноћу и удари на Едомце, који га бијаху опколили, и на заповиједнике од кола, и побјеже народ у своје шаторе.

22. Ипак се одвргоше Едомци да не буду под Јудом, до данашњега дана. У исто вријеме одметну се и Ливна.

23. А остала дјела Јорамова и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудинијех?

24. И Јорам почину код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидову. А на његово се мјесто зацари син његов Охозија.

25. Године дванаесте царовања Јорама сина Ахавова над Израиљем поче царовати Охозија син Јорамов, цар Јудин.

26. Имаше Охозија двадесет и двије године кад се зацари, и царова годину дана у Јерусалиму. Матери му бјеше име Готолија, кћи Амрија цара Израиљева.

27. Он хођаше путем дома Ахавова, и чињаше што је зло пред Господом, као дом Ахавов, јер бјеше зет дому Ахавову.

28. Зато пође с Јорамом сином Ахавовијем на војску на Азаила цара Сирскога у Рамот Галадски; али Сирци разбише Јорама.

29. И врати се цар Јорам да се лијечи у Језраелу од рана које му задаше Сирци у Рами, кад се бијаше с Азаилом царем Сирским; а Охозија син Јорамов цар Јудин отиде да види Јорама сина Ахавова у Језраелу, јер бијаше болестан.