Приче Соломунове, глава 20

 

1. Вино је потсмјевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.

1 Мој. 9:21, Иса. 28:7

2. Страх је царев као рика младога лава; ко га дражи, гријеши својој души.

3. Слава је човјеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.

1 Мој. 13:7

4. Ради зиме љенивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.

5. Савјет је у срцу човјечијем дубока вода, али човјек разуман црпе га.

Приче 18:4

6. Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човјека истинита?

Псал. 12:1, Проп. 7:28, Јер. 5:1, Мат. 6:2, Лука 18:8

7. Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовијем послије њега!

8. Цар сједећи на пријестолу судском расипа очима својим свако зло.

Приче 25:5

9. Ко може рећи: очистио сам срце своје, чист сам од гријеха својега?

Јов 14:4, Проп. 7:20, 1 Јов. 1:8

10. Двојак потег и двојака мјера, обоје је мрско Господу.

Приче 20:23

11. По дјелима својим познаје се и дијете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дјело његово.

Мат. 7:16

12. Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.

2 Мој. 4:11, Рим. 11:36

13. Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хљеба.

Рим. 12:11

14. Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.

15. Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоцјенији накит.

16. Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.

17. Сладак је човјеку хљеб од пријеваре, али му се послије напуне уста пијеска.

18. Мисли се утврђују савјетом; зато разумно ратуј.

Приче 24:6, Лука 14:31

19. Ко открива тајну, поступа невјерно; зато се не мијешај с онијем који разваљује уста.

20. Ко псује оца својега или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.

2 Мој. 21:17, 3 Мој. 20:9, Мат. 15:4, Рим. 3:23

21. Нашљедство које се из почетка брзо добија, не бива на пошљетку благословено.

Приче 28:8, Авак. 2:6

22. Не говори: вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.

5 Мој. 32:35, Рим. 12:17, 1 Пет. 3:9

23. Мрзак је Господу двојак потег, мјерила лажна нијесу добра.

24. Од Господа су кораци човјечји, а човјек како ће разумјети пут његов?

Јер. 10:23, Рим. 8:26

25. Замка је човјеку да прождре светињу, и послије завјета опет да тражи.

26. Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.

27. Видјело је Господње душа човјечија, истражује све што је у срцу.

28. Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој пријесто.

29. Слава је младићима сила њихова, а старцима част сиједа коса.

30. Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лијек зломе.

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga