Немија, глава 6

 

1. А кад чу Санавалат и Товија и Гисем Арапин и остали наши непријатељи да сам сазидао зид и да није остало у њему ништа проваљено, а до тада још не бијах намјестио крила на врата,

Нем. 2:10, Нем. 3:1, Нем. 3:3, Нем. 7:1

2. Посла Санавалат и Гисем к мени и поручи: ходи да се састанемо у ком селу у пољу Ононском. А они мишљаху зло по ме.

1 Дн. 8:12, Нем. 11:25, Нем. 11:35, Псал. 12:2, Приче 26:24, Проп. 4:4, Мих. 7:4

3. И послах к њима гласнике и поручих: у послу сам великом, зато не могу доћи. Јер би стао посао кад бих га оставио да дођем к вама.

Приче 14:15

4. И слаше тако к мени четири пута; и ја им онако одговорих.

Приче 1:10

5. Тада Санавалат посла к мени тако пети пут слугу својега с књигом отвореном у руци.

6. А у њој писаше: чује се по народима и Гасмуј каже да се ти и Јудејци мислите одметнути, зато зидаш зид, и хоћеш да им будеш цар, како се говори,

Језд. 4:13, Јер. 9:3, Лука 23:2, Рим. 3:8, 2 Кор. 6:8, 1 Пет. 2:12, 1 Пет. 2:19

7. И да си поставио пророке да разглашују за тебе у Јерусалиму и говоре, цар је у Јудеји. А то ће доћи до цара; него ходи да се договоримо.

8. Тада послах к њему и поручих: није тако како ти кажеш; него си сам измислио.

Јов 13:4, Псал. 36:3, Иса. 59:4, Дан. 11:27

9. Јер они сви шћаху нас уплашити говорећи: клонуће руке њихове од посла и неће се свршити. За то, Боже, укријепи руке моје.

5 Мој. 33:25, Псал. 56:3, Иса. 41:10, Језек. 30:24, 2 Кор. 12:9

10. Јоште отидох у кућу Семаји сину Далаје сина Метавелиова, који се бјеше затворио, и рече ми: да отидемо заједно у дом Божји усред цркве и да закључамо врата цркви, јер ће доћи да те убију, доћи ће ноћу да те убију.

Приче 26:24

11. А ја рекох: зар ће човјек какав сам ја бјежати? или ко би оваки какав сам ја ушао у цркву да остане у животу? нећу ићи.

Приче 28:1

12. И разумјех да га није Бог послао, него то пророштво каза за ме, јер га Товија и Санавалат поткупише.

Језек. 13:22

13. Зато бјеше поткупљен да ме уплаши да онако учиним и згријешим да бих се осрамотио да ме могу ружити.

14. Помени, Боже мој, Товију и Санавалата по овијем дјелима њиховијем, и Ноадију пророчицу и друге пророке који ме шћаху уплашити.

Нем. 13:29, Језек. 13:17

15. И тако доврши се зид двадесет петога дана мјесеца Елула за педесет и два дана.

16. И кад чуше сви непријатељи наши и видјеше сви народи који бијаху око нас, уплашише се врло, јер познаше да је Бог наш учинио то дјело.

Нем. 2:10, Нем. 4:1, Нем. 4:7, Нем. 6:1, Псал. 126:2

17. И у оне дане многи главари Јудејски слаху књиге Товији, и од Товије њима долажаху књиге.

18. Јер многи Јудејци бијаху му се заклели; јер бјеше зет Сеханији сину Арахову, и Јоанан син његов бјеше ожењен кћерју Меулама сина Варахијина.

19. И говораху преда мном добро о њему, и ријечи моје доказиваху му; и Товија слаше књиге да ме уплаши.

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga