1. Бијаше Амасији двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Јоадана из Јерусалима.

2. Он чињаше што је право пред Господом, али не цијелијем срцем.

3. И кад се утврди у царству, поби слуге своје који убише цара оца његова.

4. Али синова њиховијех не погуби, него учини како пише у закону, у књизи Мојсијевој, гдје је заповједио Господ говорећи: оцеви да не гину за синове, ни синови за оцеве, него сваки за свој гријех нека гине.

5. Иза тога скупи Амасија народ Јудин, и постави по домовима отачким тисућнике и стотинике по свој земљи Јудиној и Венијаминовој, и изброји их од двадесет година и више, и нађе их триста тисућа војника избранијех, који ношаху копље и штит.

6. И јоште најми између Израиљаца сто тисућа храбријех људи за сто таланата сребра.

7. Али дође му човјек Божји и рече: царе, да не иде с тобом војска Израиљска, јер Господ није с Израиљцима нити са синовима Јефремовијем.

8. Него иди ти, и буди храбар у боју; иначе ће те оборити Бог пред непријатељем, јер Бог може и помоћи и оборити.

9. Тада рече Амасија човјеку Божијему: а што ће бити од сто таланата што сам дао војсци Израиљевој? А човјек Божји рече: има Господ да ти да више од тога.

10. И тако одвоји Амасија војску што му бјеше дошла од Јефрема да отиду у своје мјесто; а они се врло расрдише на Јуду, и вратише се у своје мјесто с великим гњевом.

11. А Амасија ослободивши се поведе народ свој и отиде у слану долину, и поби десет тисућа синова Сировијех;

12. И десет тисућа живијех заробише Јудејци, и одведоше их на врх стијене, и побацаше их са врх стијене да се сви распадоше.

13. А војници које Амасија посла натраг да не иду с њим у бој, навалише на градове Јудине од Самарије до Вет-Орона, и побише по њима три тисуће, и заплијенише велик плијен.

14. А кад се врати Амасија разбивши Идумеје, донесе богове синова Сировијех, и постави их себи за богове, и клањаше им се и кађаше им.

15. Тада се разгњеви Господ на Амасију, и посла к њему пророка, који му рече: зашто тражиш богове тога народа, који не избавише својега народа из твоје руке?

16. И кад говораше цару, он му рече: јеси ли постављен цару за савјетника? престани; зашто да погинеш? И тако преста пророк, али рече: знам да те је Бог наумио истријебити кад то радиш а не слушаш свјета мојега.

17. Тада смисли Амасија цар Јудин, и посла к Јоасу сина Јоахаза сина Јујева, цару Израиљеву, и поручи: ходи да се огледамо.

18. А јоас цар Израиљев посла к Амасији цару Јудину и поручи му: трн на Ливану посла ка кедру на Ливану, и поручи: дај своју кћер сину мојему за жену. Али наиђе звијерје Ливанско и изгази трн.

19. Велиш, побио си Едомце, па се понесе срце твоје, и тражиш славе; сједи код куће своје; зашто би се заплетао у зло да паднеш и ти и Јуда с тобом?

20. Али не послуша Амасија, јер од Господа то би да их да у руке непријатељу, што тражише богове Едомске.

21. И отиде Јоас цар Израиљев, и огледаше се, он и Амасија цар Јудин, у Вет-Семесу Јудину.

22. Али Јуду разби Израиљ, те побјегоше сваки ка својему шатору.

23. А Амасију цара Јудина сина Јоаса сина Јоахазова ухвати Јоас цар Израиљев у Вет-Семесу, и одведе га у Јерусалим; и обори зид Јерусалимски од врата Јефремовијех до врата на углу, четири стотине лаката.

24. И узе све злато и сребро и све посуђе што се нађе у дому Божијем у Овид-Едома и у ризници дома царскога, и таоце, па се врати у Самарију.

25. И поживје Амасија син Јоасов цар Јудин по смрти Јоаса сина Јоахаза цара Израиљева петнаест година.

26. А остала дјела Амасијина прва и пошљедња, ето нијесу ли записана у књизи о царевима Јудинијем и Израиљевијем?

27. И пошто Амасија отступи од Господа, дигоше буну на њ у Јерусалиму, а он побјеже у Лахис. Али послаше за њим у Лахис, и убише га ондје.

28. И донесоше га на коњма и погребоше га код отаца његовијех у граду Јудину.