1. А послије изиде Мојсије и Арон пред Фараона, и рекоше му: овако вели Господ Бог Израиљев: пусти народ мој да ми празнују празник у пустињи.

2. Али Фараон рече: ко је Господ да послушам глас његов и пустим Израиља? Не знам Господа, нити ћу пустити Израиља.

3. А они рекоше: Бог Јеврејски срете нас; молимо ти се да отидемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу својему, да не пошље на нас помор или мач.

4. А цар Мисирски рече им: Мојсије и Ароне, зашто одвлачите народ од рада његова? Идите на свој посао.

5. Још рече Фараон: ето, народа је много у земљи; а ви још хоћете да оставља своје послове.

6. И у исти дан заповједи Фараон настојницима над народом и управитељима његовијем, и рече:

7. Отселе немојте давати народу пљеве за опеке као дослије, нека иду сами и купе себи пљеву.

8. А колико су опека дослије начињали толико изгоните и отселе, нити што смањите; јер беспосличе, и зато вичу говорећи: да идемо да принесемо жртву Богу својему.

9. Ваља навалити послове на те људе, па ће радити и неће слушати лажљивијех ријечи.

10. И изашавши настојници народни и управитељи рекоше народу говорећи: тако вели Фараон: ја вам нећу давати пљеве.

11. Идите сами и купите себи пљеве гдје нађете, а од посла вам се неће попустити ништа.

12. И разиде се народ по свој земљи Мисирској да чува стрњику мјесто пљеве.

13. А настојници наваљиваху говорећи: свршујте послове своје колико долази на дан, као кад је било пљеве.

14. И управитељи синова Израиљевијех, које поставише над њима настојници Фараонови, допадаху боја, и говораше им се: зашто ни јуче ни данас не начинисте онолико опека колико вам је одређено, као прије?

15. И отидоше управитељи синова Израиљевијех, и повикаше к Фараону говорећи: зашто чиниш тако слугама својим?

16. Пљева се не даје слугама твојим, па опет кажу нам: градите опеке. И ево бију слуге твоје, а крив је твој народ.

17. А он рече: беспосличите, беспосличите, и зато говорите: да идемо да принесемо жртву Господу.

18. Него идите, радите; пљева вам се неће давати, а опеке да дајете на број.

19. И управитељи синова Израиљевијех видјеше да је зло по њих што им се каза: да не буде опека мање на дан.

20. И отишавши од Фараона сретоше Мојсија и Арона, који изидоше пред њих.

21. Па им рекоше: Господ нека вас види и суди, што нас омразисте Фараону и слугама његовијем, и дадосте им мач у руку да нас побију.

22. И Мојсије се врати ка Господу и рече: Господе, зашто си навукао то зло на народ? зашто си ме послао?

23. Јер откако изидох пред Фараона и проговорих у твоје име, још горе поступа с народом овијем, а ти не избави народа својега.